Srbi bi, da mogu, opustošili ceo grad veličine Beograda: 22 posto nas pohrlilo bi u inostranstvo

92 odsto ljudi u dijaspori svoj život ocenjuje boljim nego u Srbiji, mnogi ne planiraju da se vrate

Rezultati istraživanja "Zašto ljudi odlaze iz Srbije" toliko su poražavajući da, kada bi svi koji žele bili u prilici da sutra napuste zemlju, nestao bi gotovo ceo grad veličine Beograda!

Ova računica dobija se pomalo uprošćenim tumačenjem činjenice da čak 22 posto Srba potencijalno želi da ode u inostranstvo. Dakle, kada od 7 miliona oduzmete 22 posto, dobijate brojku od 1,54 miliona ljudi.

Preporučujemo

Najviše onih koji razmišljaju da napuste Srbiju su, logično, mladi od 18 do 29 godina, upravo oni koji treba da započnu svoje karijere i formiraju porodice.

A da ne greše u toj proceni, govori i "fidbek" onih koji su već otišli - 92 odsto ljudi u dijaspori svoj život ocenjuje boljim nego u Srbiji, a kao prednosti navode bolji životni standard, uređenu državu i bezbednost. Čak 90 posto gastarbajtera budućnost svojih potomaka vidi u stranoj državi.

Mnogi ne planiraju da se ikada vrate u domovinu (41 posto), a ostali bi se, izgleda, vratili tek kada dođe vreme za penziju (35 posto).

Omiljene destinacije su zemlje Zapada, ali ima i onih koji imaju drugačije planove (15 posto). U Rusiju bi se odselili svega 2 posto ispitanika.

Anketu je sprovela organizacija "Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju" tokom juna, jula i avgusta prošle godine anketirajući 1.000 građana Srbije i 2.149 onih koji su se iselili u inostranstvo.

NEMAČKA OTVARA VRATA ZA RADNIKE

Ko god je imao mogućnost i želju, iskoristio je pravo na dvojno državljanstvo, bilo da je to hrvatsko, mađarsko ili pak bugarsko ili rumunsko, samo da se dočepa papira Evropske unije. Neki odlaze na studije i vremenom dobijaju radnu dozvolu.

Već sada su povremene profesije u krizi zbog odlaska radnika u inostranstvo, nedostaju nam lekari, vozači i građevinari, upravo one profesije koje su na Zapadu i najtraženije.

Nemačka će od naredne godine omogućiti svima, bili oni državljani EU ili ne. Tačnije, gazde će biti rešene peripetija oko dokazivanja da za mesto ponuđeno radniku migrantu nije bilo moguće pronaći odgovarajućeg kandidata iz Nemačke ili EU.

Predviđeno je čak i da bez prethodnog pronalaska posla radnici mogu da uđu u Nemačku sa boravšnom vizom do 6 meseci za vreme dok budu tražili posao.

ŠTETA JE OGROMNA: TEORIJA "DVA KOFERA"

Stručnjaci kažu da je šteta ogromna, između 300 miliona i 1,2 milijarde evra godišnje. Srbija školuje đake i studente koji, nakon završetka škole postaju spremni za strano tržište rada.

Troškovi školovanja nisu uopšte mali, a uzmimo u obzir i činjenicu da plate profesora i nastavnika dolaze od novca koji se zarađuje u privatnom sektoru i potom kroz porez vraća u budžet.

Ako odlazi generacija kojoj je prethodna platila da se školuje, postavlja se pitanje i ko će da školuje buduću generaciju.

Direktor Instituta za razvoj i inovaciju, (instituta koji je i izračunao gorenavedenu štetu) Nenad Jevtović, kazao je ranije za RTS da mladi kada odlaze u jednom koferu odnose ono što je uloženo u njihovo školovanje, a u drugom koferu potencijalni BDP Srbije.

- Srbija u jednog visokoobrazovanog mladog čoveka - kao i njegova porodica, tokom njegovog školovanja uloži 34.500 evra. U tom drugom koferu se nalazi u proseku 19.500 evra - rekao je Jevtović za RTS.

(M. B.)