Svakog dana u Srbiji 5 preduzetnika pokrene legalan biznis, a najviše ih ohrabruju ove olakšice

Brojke ilustruju uspeh uvođenja poreskih podsticaja, pojednostavljene procedure angažovanja sezonskih radnika i razvoja e-Šaltera

Za pet meseci meru poreskog oslobođenja početnika u poslovanju iskoristila su čak 802 preduzetnika, za samo tri meseca preko portala i mobilne aplikacije prijavljeno je preko 3.554 sezonskih radnika, a za devet meseci putem e-Šaltera upućeno je gotovo 200.000 zahteva za upis u katastar.

To su podaci koji su danas predstavljeni na 13. godišnjoj skupštini NALED-a, na kojoj je u svečanom delu rečeno da svakog dana u Srbiji legalan biznis otpočne pet preduzetnika, 40 radnika bude angažovano i uredno prijavljeno na sezonskim poslovima, a elektronskim putem podneto je čak 730 zahteva za upis u katastar nepokretnosti.

Preporučujemo

U NALED-u ističu da brojke ilustruju uspeh uvođenja poreskih podsticaja za početnike u poslovanju, pojednostavljenje procedure angažovanja sezonskih radnika i razvoja sistema e-Šalter za upis u katastar, što predstavlja najveće unapređenje poslovnog ambijenta u 2018. godini.

- Put uspešnih reformi često kreće od privrede i lokalnih samouprava, tamo gde se zakoni sprovode u praksi. Kada u državi postoji političko vođstvo i sluh za ove inicijative, uz podršku međunarodne zajednice i udruženja poput NALED-a čija je uloga da povežu sve učenike u reformskom procesu i u upravljanju javno-privatnim dijalogom - rezultati ne izostaju i to potvrđuju podaci - izjavila je Stanka Pejanović, članica UO NALED-a.

Pejanović je kao najznačajnije rezultate na unapređenju uslova poslovanja u 2018. godini. istakla reformu katastra, uvođenje pojednostavljenja procedure za prijavu sezonskih radnika, reformu inspekcijskog nadzora, ukidanje pečata i poreske podsticaje za početnike u poslovanju.

Kako je dodala, na reformskoj agendi su sve zahtevniji zadaci, a NALED kao prioritet u ovoj godini nominuje smanjenje poreskog opterećenja rada, borbu protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije, reformu agrara i zdravstva, dalji razvoj digitalnih servisa u cilju smanjenja birokratije, kao i reformu sistema taksi i naknada i ukidanje parafiskalnih nameta.

Na skupu je istaknuto da su mnoge reforme (građevinske dozvole, katastar, sezonski radnici) sprovedene nakon razmene znanja i iskustava sa zemljama regiona i ocenjeno je da bi tu praksu trebalo podsticati, u cilju ujednačavanja uslova za poslovanje na Zapadnom Balakanu, što bi Srbiju i okolne zemlje učinilo atraktivnijim u očima investitora.

(Telegraf.rs)