Posle usvajanja leks specijalisa, šta će biti sa onima koji su izgubili stan?

Leks specijalis za zadužene u švajcarskim francima ne obuhvata one koji su u postupku izgubili stan, niti one dužnike koji su svoje kredite uspeli da konverutuju u evre

Vlada Srbije usvojila je predlog leks specijalisa kojim bi trebalo da se reši kriza građana zaduženih u švajcarskim francima. Međutim, ostalo je pitanje - šta će biti sa onima koji su izgubili stan?

Zasad, nažalost ništa. Sagovornici Telegraf.rs potvrdili su da leks specijalis ne obuhvata one koji su u postupku izgubili stan, niti one dužnike koji su svoje kredite uspeli da konvertuju u evre. 

Preporučujemo

- Banke su izričito insistirale da se zakon ne primenjuje retroaktivno. A i Ustav to tako predviđa. To znači da se praktično ostavlja prostor da banke bar deo novca koji je stečen plasiranjem kredita u švajcarcima, sačuvaju - kaže nam Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".

Kako je objasnio, primena zakona može da važi samo "za ubuduće", zato se i ide na donošenje novog zakona. 

Sanja Vujanović, član upravnog odobra udruženja CHF Srbija objašnjava da će oni koji su izgubili stan, ili eventualno konvertovali kredite u evre, morati da idu na sud kako bi dokazivali naknadu štete. Ističe da se traži rešenje i za njih.

- Tražimo i dalje. Od 16.800 ljudi, njih 16.000 će da bude srećno, i da spasi svoje porodice, to je važno - rekla je Vujanović.

Gavrilović dodaje da će građani moći da tuže za ništavost presude, a da će udruženje pružati pomoć oko tumačenja stavova Kasacionog suda. On podseća, da će pozvati ljude za koje leks specijalis ne važi kako bi tražili rešenje.

Da leks specijalis ide na ruku bankama misli i Jelisaveta Vasilić bivši sudija Višeg privrednog suda. Prema njenim rečima, ovi ugovori u odnosu na valutnu klauzulu imaju mnogo nejasnosti:

- Nesavesnost zbog gubljenja jednake vrednosti davanja, ali i gubljenja osnovnog elementa ugovora o kreditu da se vraća samo onaj iznos koji je dobijen i da se takva odredba moraju tumačiti u korist komitenta u skladu sa zakonom i pravdom Donošenje lex specijalis potpuno je nepotreban. Mešanje države u odnosu na komitenta banke je potpuno nepotrebno, radi se o obligacionom i sporu koji treba da reši sud, koji je već zauzeo stav koji je u skladu sa odrebama postojećeg zakona. Ako država želi da pomogne bankama to je dobročinstvo bankama, koje su poslovale nepošteno i nesavesno da bi ostvarili enormne zarade i ako država poklanja sredstva poreskih obveznika mora da obrazloži zašto to radi - rekla je ona.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je jutros posle usvajanja leks specijalisa da se rešava problem koji postoji više od jedne decenije. On je istakao da su prethodili teški pregovori, ali da je pronađeno kompromisno rešenje.

Nacrtom zakona je predviđeno da kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od 4 odsto.

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora. Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključi ugovor o konverziji.

VIDEO: Održan protest protiv izvršitelja

(Vesna Bjelic/ v.bjelic@telegraf.rs)