Izvoz IT usluga iz Srbije bi već za tri godine mogao da premaši dve milijarde evra: Počela Digitalna nedelja (FOTO)

Izvoz IT usluga u Srbiji u prošloj godini dostigao je novi rekord- od 1,135 milijardi evra i po deviznom prilivu je nadmašio najveće srpske izvoznike - italijanski Fijat i Železaru Smederevu sa novim kineskim vlasnikom

Srbija se ubrzano menja i sve što nam se u prošlosti činilo kao nedostižno postaje realnost i izvoz IT usluga bi već za tri godine mogao da se udvostruči i premaši dve milijarde evra, izjavio je danas ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović na otvaranju međunarodnog skupa "International Day", u okviru Digitalne nedelje Srbije.

Popović je istakao da se Srbija ubrzano menja zahvaljujuć kompetencijama naših inženjera.

Preporučujemo

- Izvoz IT usluga u Srbiji u prošloj godini dostigao je novi rekord- od 1,135 milijardi evra i po deviznom prilivu je nadmašio najveće srpske izvoznike - italijanski Fijat i Železaru Smederevu sa novim kineskim vlasnikom - dodao je ministar.

On je naveo da je taj rekord oboren uz rast izvoza od čak 26 odsto u odnosu na 2017. godinu u kojoj je izvoz IT usluga vredeo 899 miliona evra.

Digitalna ekonomija, ističe, ima sve veću uslogu u promeni strukture u BDP-u Srbije.

- Nema nikakve dileme da će i ove godine IT sektor biti jedan od ključnih faktora rasta BDP-a, pored poljprivrede i građevinarstva, a ako se nastavi tempo iz prošle godine, izvoz IT usluga bi već za tri godine mogao da se udvostruči i premaši dve milijarde evra - naveo je on.

Ministar je dodao da je jedan od prioritetnih zadataka vlade da snažan i globalno kompetitivan inženjerski i IT sektor stavi u funkciju razvoja srpske industrije.

- Vlada Srbije nema nikakve dileme po pitanju budućeg ekonomskog razvoja Srbije. On mora da bude zasnovan na digitalizaciji i jačanju naše prerađivačke industrije ili još konkretnije onih sektora koje obuhvata pojam manufacturing - naglasio je Popović.

Posle ekonomske krize koja je pogodila svet 2008. kada su razvejane sve iluzije da svetska ekonomija može da se dominantno zasniva na sektoru usluga, umesto na realnoj proizvodnji sve razvijene zemlje od Amerike, preko Evrope do Rusije, donele su nove strategije razvoja bazirane na renesansi njihovih industrija.

Program nove industrijske politike Evrope, podsetio je, bazira se na četiri stuba- tehnologije, finansije, tržište i ljudski resursi, a evropski strukturni fondovi obima 200 milijardi evra su usmereni ka izgradnji nove industrijske infrastrukture.

- Strateški program za naučnu zajednicu Evrope Horizont 2020, jedan od tri ključna prioriteta, posvetio je temi koja je hrabro nazvana Industrial Leadership, sa alociranim budžetom do 18 milijardi evra - istakao je Popović.

Podsetio je da je pokrenut grandiozni panevropski program European tećnology platforms sa 38 takozvanih individualnih tehnoloških platformi fokusiranih na specifične tehnološke domene.

Zatim dva programa privatnog i javnog partnerstva: PPP Factories of the future za čiju operacionalizaciju je formirana Efra agencija sa sedištem u Briselu i PPP Eurobotics koji je razuđenu evropsku naučnu i industrijsku infrastrukturu u oblasti robotike, fokusirao u jednu panevropsku instituciju sa jasno definisanom misijom globlanog liderstva u oblasti robotike.

Formiran je European Institute od inovation and tećnology koji tzv. Knowledge and innovation communities sistematski (KIC) deluje u prostoru formiranja integrisanih istraživačkih struktura u sprezi sa obrazovanjem i biznisom, a fokusiranih na ključne oblasti industrijskih tehnologija - digitalizacija, energija i materijali.

- Kada se osvrnemo na sve ove programe, jasno je koliki napor čini Evropa da pokrene reverzni proces vraćanja fabrika u njen ekonomski prostor - dodao je ministar.

Slično je i na nacionalnim nivoima, gde treba izdvojiti: program koji razvija Francuska - Industry Du Future, program Nemačke - industrija 4.0, Engleske - Katapult, Italije - Piano industria 4.0 i Švedske - Smart industry.

- Vredno je spomenuti napore koje ostvaruje naš važan politički, ekonomski i tehnološki partner Kina, koja ima opsežan plan za transformaciju svoje ekonomije iz vodeće ekonomije u ekonomsku super silu do 2049. godine, na stogodišnjicu Velike kineske revolucije - dodao je Popović.

Program Made in China 2025. suštinski ruši sve stereotipe o Kini kao naciji niskih tehnologija, ističe.

- Naprotiv, Kina se gigantskim koracima duboko tehnološki transformiše. Svaki treći robot proizveden u svetu završi u nekoj kineskoj fabrici, a nema nijednog relevantnog svetskog proizvođača robota koji nema proizvodni pogon u Kini. Robotika i veštačka inteligencija su ključni prioriteti progama Made in China 2025. -  naglasio je ministar.

Takođe je naveo primer i Japana koji sa svojom izuzetnom industrijom hrabro ulazi u realizaciju svog nacionalnog prioriteta: Industrja 5.0 odnosno Society 5.0 koji je vrlo indikativan po svojim prioritetima jer jasno pokazuje nameru Japana da uđe u četvrtu fazu Porterovog modela industrijskog razvoja - ekonomija blagostanja.

- Kada je reč o Srbiji naš ključni kompetitivni resurs za industrijski razvoj jeste jako inženjerstvo. Srbija ima kvalitetan i jako diverzifikovan obrazovni sistem, sa obrazovanim kapacitetima po glavni stanovnika, koji je svrstavaju u sam vrh Evrope - kazao je ministar Popović.

U oblasti visokotehnološkog obrazovanja Srbija raspolaže sa četiri univerzitetska centra: Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, koji su gotovo idelano geografski raspoređeni i čine magistralu znanja Srbije.

Precizirao je da se samo na univerzitetima u Beogradu danas na svim nivoima obrazovanja školuje više od 100.000 studenata.

- Od tog broja na 17 fakuteta iz STEM oblasti školuje se više od 42.000 studenata. Među njima više od 33.000 studenata studira inženjerstvo na 11 inženjerskih fakulteta koji pokrivaju sve inženjerske discipline, od poljoprivrede, pa do elektronike i mašinstva - kazao je on.

Popović ističe da je to nesumnjivo ogroman potencijal za pokretanje vrlo intenzivnih i ekstenzivnih inovacionih procesa u svim oblastima manufacturing industrije, uključujući i industriju hrane.

- Kabinet koji vodim od samog početak radi na programima digitalizacije i robotizacije industrije na programima koji polazeći od ekonomskih, društvenih i kulturoloških specifičnosti Srbije imaju za cilj da koncepte kao što je industrija 4.0 efektivno i na dugoročno održivim osnovama primene u Srbiji. U ovom trenutku radimo na programu formiranja mreže regionalnih centara inovacione i tehnološke kompetitivnosti - rekao je Popović.

Takođe, u procesu je pilot projekat formiranja Centara tehnološke kompetitivnosti za kibernetsko - fizičke proizvodne sisteme.

- U procesu formiranja je takođe i ministarsk Savet za digitalnu inovaciju industrije Srbije, a u planu je i izgradnja nacionalnog Centra za robotiku - dodao je ministar.

Distributivne tehnologije kao što su virtuelno fizički sistemi, Internert of things, Big data, Cloud sistemi , Algoritmi i veštačka inteligencija, aditivne tehnologije, simulacije, napredna robotika, virtuelna i proširena realnost, ističe, mogu da se razvijaju u razvojnim centrima i fabrikama u Srbiji.

Naglasio je da imamo najbolje teničke fakulteta južno od Beča, kao i sjajne talentovane mlade inženjere i straživače i dokazane tehnološke kompanije u globalnim okvirima.

- I što je veoma važno, viziju i političku volju da sa najvišeg državnom nivoa podržimo proces izgradnje industrije 4.0 i uspostavljanje najboljeg ambijenta za razvoj inovacija i digitalne ekonomije u našoj zemlji - ističe ministar.

Srbija se sučava sa izazovima od kojih su neki sistemski, kao na primer, promena percepcije inovacije i njeno izmestanje iz ekskluziviteta nauke u sferu ekonomije i njeno približavanje industriji, u cilju jačanja peformansi srpske ekonomije u svim njenim sektorima, pa i u poljoprivredi i industriji hrane, naveo je Popović.

Drugi izazovi su finansiranje, izgradnja sistema rizičnog - venture kapitala i analitika finansiranja.

Treći izazovi, kako kaže, zadiru u domen kulture i obrazovanja, kao i podizanja preduzetničkog duha.

Popović ističe da je Srbija zainteresovana da to sve budu teme za saradnju sa Francuskom.

- Fokusirajući se na Agritech kao osnovni tematski okvir današnjeg skupa želim da ukažem da Srbija ima poseban interes, pre svega, za biotehnologije, ali i robotiku, pametnu automatizaciju, satelitske tehnologije i veštačku inteligenciju. Srbija želi da industrijalizuje svoju poljoprivredu modernim osnovama, na platformi 4.0.

To znači, objasnio je Popović, da primarana i sekundarna proizvodnja u sektorima industrije hrane moraju da budu bazirane na primeni industrijskih IKT tehnologija i industrijskog Internet of things...

- Da na srpskim njivama i proizvodnim linijama u fabrikama većina procesa bude robotizovana i automatizovana primenom pametne automatizacije i veštačke inteligencije i da se i da se kao što to radi naš vodeći agritech institut Biosens, praćenje napredovanja biljnih kultura na srpskim njivama, kao i optimizacija troškova bazira na podacima sa satelistkih snimaka.

Ministar dodaje da Srbija želi da inovacije u poljoprivredi budu jedna od najvažnijih komponenti inovacionog ekosistema Srbije.

- Za sprovođenje ovakvih ambicioznih, ali sasvim realnih planova, potrebna su nam partnerstva sa Evropom, Amerikom Rusijom, Kinom, ali i bilateralna partnerstva, kao što je sa prijateljskom Francuskom - zaključio je Popović.

DIGITALIZACIJA SRBIJE I FRANCUSKE U PROCVATU

Ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni izjavio je danas na otvaranju “International day” u okviru Digitalne nedelje, da su Srbija i Francuska, imajući u vidu dostignuća u oblasti digitalne industrije, u procvatu.

Oblast u kojoj dve zemlje najviše sarađuju je digitalna poljoprivreda.

Mondoloni je zahvalio Vladi Srbiji i ministru za inovacije i tenološki razvoj Nenadu Popoviću na saradnji i izrazio zadovoljstvo što će se kompanije iz regiona upoznati sa francuskim tehnologijama i dostignućima u oblasti digitalizacije.

- Digitalni ekosistem u Srbiji i Francuskoj je u procvatu. Pored velikih francuskih kompanija u ovoj oblasti, od kojih neke posluju u Srbiji, imamo i više od 10.000 startapova, a digitalni sektor čini 5,5 odsto BDP-a Francuske i eksponencijalno raste - rekao je Mondoloni.

Kaže da Vlada u Francuskoj intenzivno radi na unapređenju digitalnog sektora, ali smatra da bi trebalo da bude angažovanija u inostranstvu, kako bi šira javnost bila upoznata sa dostignućima francuskih kompanija.

On je rekao da u Srbiji postoje vrhunski inženjeri, 2.000 IT kompanija, tehnički instituti koji obučavaju nove inženjere u oblasti veštačke inteligencije, blok čejna, sajber bezbednosti…

- Jedna od oblasti gde Srbija i Francuska primenjuju digitalnu tehnologiju je poljoprivreda. Pored digitalne, imamo i dugu poljoprivrednu tradiciju, jer godinama učestvujemo na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, gde smo i prošle godine predstavili primenu digitalizacije u poljoprivredi i to je bio veliki uspeh - ukazao je Mondoloni.

Govoreći o Inicijativi “Frenč stek”, ambasador je objasnio da je to digitalna zajednica koja okuplja francuske IT kompanije koje svoje znanje i proizvode šire u inostranstvo.

- Inicijativa predstavlja plodnu digitalnu zajednicu koja razmenjuje informacije između svojih članova i olakšava prikupljanje sredstava od investitora. Dobila je svoju oznaku i u Srbiji i zvaće se Frenč stek Beograd, a predstavljaće digitalni most između Srbije i Francuske - rekao je Mondoloni.

Kaže da je Francuska voljna da razvija saradnju sa Srbijom u svim oblastima, naročito da jača ekonomsku i političku saradnju, a tome će, kaže, doprineti i predstojeća poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona koja je najavljena za jul.

Digitalna nedelja u Srbiji se obeležava od 1. do 7. aprila.

Na današnjoj manifestaciji biće učesnici iz Srbije, Francuske, Nemačke, Češke, Slovačke, Južne Koreje, Kanade, SAD, Ruske Federacije, Kine, Kazahstana i drugih država.

Prvi radni sastanak okruglog stola Srbije i Nemačke na temu inovacija, digitalizacije, istraživanja i nauke, održaće se takođe u Palati Srbija.

Istog dana, po prvi put u Srbiji će zasedati Odbor za digitalizaciju Evrokomore na kojem će se razgovarati o benefitima digitalizacije na ekonomiju Srbije i regiona.

Sutra će početi Drugi digitalni samit Zapadnog Balkana na kojem će biti oko 3.000 učesnika.

(Telegraf.rs/Tanjug)