Ekonomska prognoza Bečkog instituta do 2021: U Srbiji sve manje radne snage, neke zemlje "ovakav gubitak stanovništva nisu zabeležile ni u ratu"

Dobar privredni rast koji je zabeležen u regionu u 2017. i 2018. godini je već gotov

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije objavio je ovih dana svoju ekonomsku analizu i prognozu za 23 države srednje, istočne i jugoistočne Evrope u periodu 2019. - 2021, a među njima se nalazi i Srbija. Naša zemlja je takođe imala dobru godinu, sa najboljim ekonomskim rastom u poslednjih 10 godina. Očekuje se da će se ove godine taj rast malkice usporiti. Veći pad rasta očekuje se 2020-2021. godine, piše wiiw.ac.at.

Institut upozorava da će zemlje poput Bugarske i Hrvatske do 2045. godine izgubiti najmanje 20 posto radne snage, što će dugoročno imati veoma negativne posledice na razvoj privrede u jugoistočnoj Evropi.

Preporučujemo

- Ovakav gubitak stanovništva nije zabeležen ni u ratu - istakao je Ričard Grivson iz bečkog instituta i dodao da su dodatni zabrinjavajući faktori usporavanje nemačke i kineske privrede. Manja potražnja u Nemačkoj će se naročito negativno odraziti na države poput Mađarske, Poljske i Hrvatske, koje ekonomski zavise od izvoza, što bi u kombinaciji s nedostatkom radne snage moglo da proizvede velike probleme.

POSLE RASTA SLEDI PAD

Dobar privredni rast koji je zabeležen u regionu u 2017. i 2018. godini je već gotov, smatraju u Institutu i sada sledi neizbežno usporavanje. Ekonomije koje će beležiti najbrži rast su ekonomije Albanije, Kosova i Moldavije, dok će najsporiji rast imati ruska, turska i beloruska ekonomija. Najbrže rastuće ekonomije tokom prošle godine bile su mađarska i poljska ekonomija.

- Sve veći nedostatak radne snage dovodi do povećanja plata, što podstiče povećanu ličnu potrošnju. Međutim, to dovodi u pitanje kompetitivnost tih privreda i podstiče investitore da ulažu negde drugde.

Dugoročno gledajući, zemlje jugoistočne Europe suočene su s ogromnim izazovima: demografskim padom kakav nije zabeležen u miru, napadom na nezavisnost i kvalitet institucija, izostankom pripremljenosti za novu digitalnu ekonomiju i niskim nivoima automatizacije u odnosu na konkurente iz Azije, Severne Amerike i zapadne Evrope", ističe se u studiji bečkog instituta.

Kao najveći problem cele istočne i jugoistočne Evrope navodi se "demografski kolaps", ali i uspon autoritarnih vladara koji dovodi do zarobljavanja institucija koje bi trebalo da budu nezavisne, kao i niski obrazovni standardni i nedovoljni kapaciteti za IT industriju, bez koje nema integracije u globalnu digitalnu ekonomiju.

(Telegraf.rs)