Ljudi nisu konji da bismo ih trenirali da rade samo jednu stvar: Predsednik Svetske akademije umetnosti i nauke za Telegraf

Celom svetu je potreban novi sistem obrazovanja, priča Gari Džejkobs za Telegraf

Od prvih škola do danas, način obrazovanja nije se mnogo promenio. Imamo nastavnika koji poseduje neko znanje i prenosi ga na učenike. Ali, dok je pre nekoliko stotina godina profesor bio jedini koji je to znanje imao, danas imamo nebrojeno mnogo izvora znanja koji su nam nadohvat ruke. Zašto onda i dalje u školama ispred nas stoji jedna čovek koga bespogovorno slušamo, priča za Telegraf.rs Geri Džejkobs, predsednik Svetske akademije umetnosti i nauke, jedan od govornika Kopaonik biznis foruma.

Preporučujemo





• Pošto danas toliko toga možemo da naučimo sami, da li to znači da je neophodna promena sadašnjeg načina obrazovanja?

Celom svetu je potrebna nova paradigma obrazovanja. Danas se obrazovanje zasniva na predmetu obrazovanja, a zanemaruje se da je pravi prredmet obrazovanja ustvari učenik, student. Zato moramo da promenimo fokus obrazovanja i da više ne ocenjujemo to koliko informacija smo ubacili i upumpali u nečiju glavu.

• A šta je alternativa tome?

I premijerka Srbije je pričala o neophodnosti razvijanja nezavisnog razmišljanja i kreativnosti. Jer, do kreativnosti ne dolazi ukoliko preopteretimo nekoga sa gomilom činjenica, već ukoliko ga pustimo da slobodno razmišlja, da se razvija, da razvija svoj um, da ga ohrabrujemo da misli, a ne da ga teramo da daje tačne ili netačne odgovore na pitanja i da zaokružuje a, b, c ili d. Svet tako ne funkcioniše, u svetu nema tačnih odgovora. Da bismo shvatili svet moramo da ga razumemo, da ga izučimo, da steknemo hrabrost i samopouzdanje da izrazimo svoje mišljenje, čak iako je potpuno drugačije od mišljenja ostalih.

• Šta to praktično znači? Kako bi trebalo da izgleda novi obrazovni sistem?

Ako promenimo način obrazovanja od vrtića, preko osnovne škole, sva je prilika da će đaci dok završe srednju školu moći već sami da nadograđuju to znanje, jer će naučiti da uče. Naučiće da razmišljaju, a ne samo da pamte. Naučiće da rešavaju probleme i dobiće neophodno samopouzdanje da u svoje stavove veruju.

• Da li je to moguće primeniti na sva zanimanja?

Naravno. Potrebna nam je interdisciplinarno i transdisciplinarno obrazovanje. Doktori, recimo, ne znaju ništa o ljudima. Oni znaju samo o telu. Doktor ne rezume psihu čoveka, ne razume porodicu, ne razume društveni kontekst, on razume samo telo. Zamislite koliko bi lečenje bilo sveobuhvatnije kada bi lekri lečili čoveka, a ne organ.

• Koliko vremena nam je potrebno za tu promenu?

To može da se promeni za kratko vreme. Problem je, a to jeste ozbiljan problem, što su naše obrazovne institucije veoma konzervativne i strogo podeljene na naučne discipline, a život nije podeljen na taj način. Naš socijalni, ekonomski, politički, psihološki život nisu podeljeni na taj način. Pa ipak, mi danas izdvajamo delove stvarnosti kako bismo stvarali naučnike i stručnjake u uskim poljima. A život nije usko polje. Moramo da promenimo strukturu obrazovnog sistema.. Život ima politički, ekonomski, tehnološki, sociološki, medicinski, politički i mnoge druge različite aspekte koji su stavljeni u određeni kontekst, a ne samo apstraktno znanje o tim stvarima.

• Kako srpski sistem obrazovanja stoji u regionu?

Države regiona takmiče se koja će biti konzervativnija. Pričao sam sa nadležnima u svim ovim državama i kad me saslušaju svi se slažu sa mnom, ali onda kažu, takav je sistem, takvi su zakoni, ljudi imaju karijere, šta ćemo onda sa njima svima... Jednostavno, potrebne su nam nove podele.

• Kako bi svet izgledao kada bismo napravili te promene?

Možda zvuči smešno, ali svet bi tada bio mnogo bolji za ljude, jer bismo obrazovali čoveka, a ne osobu koja će se baviti određenim poslom. Mi nismo konji da nam je potrebno da nas istreniraju za neki posao, mi smo ljudska bića.

(Gorica Avalić)