Da li će kamate na štednju da rastu i mogu li krediti da budu jeftiniji? Slavica Pavlović iz "Eurobank" za Telegraf

Na Kopaoniku se održava 26. po redu biznis forum koji okuplja veliki broj stručnjaka

Da li će kamate na kredite biti niže, a na štednju više i šta bankari misle o novim zahtevima koje pred njih stavlja Narodna banka Srbije, za Telegraf govori Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobank i jedan od panelista ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.

Preporučujemo





• NBS u poslednje vreme donosi nove zakone i pravilnike kojima je cilj da se poveća zaštićenost korisnika bankarskih usluga. Kako banke gledaju na to?

Sigurnost i zaštita potrošača su neophodni, a nama je bitno da se naši korisnici osećaju bezbedno. Poslednju deceniju smo videli dosta pomaka na planu regulisanja tržišta, što je bilo nepoohodno, jer tržište nije bilo uređeno nakon propasti velikih banaka. Ipak, mislim da bi trebalo da se utvrdi neki balans da i mi možemo da radimo svoj posao i da učestvujemo u tržišnoj utakmici, a ne da pravni okvir sprečava banke da načinom na koji prilaze klijentu formiraju konkurentsku prednost.

• Koji deo pravnog okvira je na toj granici?

Poslednje izmene zakona, odnosno nacrt pravila koja se tiču oglašavanja, zadiru u našu poslovnu politiku. Ako NBS morate da obavestite o vašim kampanjama i lifletima, onda to otvara prostor u kom više nismo na tržišnoj utakmici i ne možemo da organizujemo naše kompanije na način na koji bismo želeli, niti možemo da iskoristimo neku svoju prednost u određenim oblastima.

• Da li u to spada i određivanje fonta kojim moraju da budu ispisane poruke u reklamama?

Da. Regulisanje fonta koji mora da stoji na reklamama, regulisanje samih proizvoda… Mi kada uvodimo neki novi proizvod sada moramo da obavestimo NBS da li ćemo ga oglašavati. Teško je da danas znamo da li ćemo ga oglašavati sada ili za tri godine, ako je to neki dugoročniji proizvod. Tu smo osetili da to malo zadire u našu poslovnu politiku.

• Svedoci smo pada kamata poslednjih godina. Da li su pozajmice mogu da budu jeftinije ili nas čeka skok kamata?

Kamatne stope na evre su na istorijskom nivou i tu nema prostora za neko smanjenje, posebno što smo videli da je i tržište štednih depozita počelo da se pomera, pa rastu kamate i na dinarske i na eurske depozite.  Što se tiče dinarskih kredita, to zavisi prevsahodno od referentne kamaten stope koja je na relativno niskom nivou od 3 odsto. Ona je relativno niska u odnosu na to gde je bila pre deset ili čak i pet godina, ali verujem da sa stabilizacijom ekonomije postoji prostor i da se ta kamata snizi. Ne smatram da će to biti u nekom kraćem periodu, ali postoji mogućnost. Za sada, tu je bankama manevarski prostor dosta mali.

• Najveća muka banaka, ali i građana, su nenaplativi krediti (NPL). Da li se tu stanje popravlja?

Stopa nenaplativih kredita bankarskog sektora pala je u prošloj godini na 5,7 odsto, pa je sada na pretkriznom nivou. Polako zaboravljamo NPL kao kategoriju. To je nešto što nas boli, pa smo okrenuti ka rastu, ka plasiranju, ka povećanju kreditnog portfolija. U situaciji kada bankari ne brinu o NPL povećava se apetit za rizik i samim tim se plasmani lakše odobravaju, jer se stvara atmosfera da svako može, na lakši ili teži način, da dođe do kredita.

• Kakvi su planovi Eurobank za blisku budućnost?

Naše tržište nije dovoljno finansijski razvijeno i barata sa osnovnim bankarskim proizvodima kao što su krediti i depoziti. Kako ne postoji razvijeno tržište kapitala igramo sa postojećim proizvodima – sa potrošačkim kreditima, sa kampanjama i paketima usluga koje nudimo klijentima. Prošle godine je uvedeno instant plaćanje, a ove godine idemo korak dalje, pa uvodimo plaćanje kod trgovca preko QR koda.

(Gorica Avalić)