"Folksvagen" bira između Srbije i Bugarske? U novoj fabrici biće posla za 5.000 radnika i 650 inženjera

Fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje

Upravni odbor "Folksvagena" planira, navodno, otvaranje velike fabrike "na istoku Evrope". Da li je to ona "najveća" investicija koju pominje predsednik Vučić? I da li je tu Bugarska ipak u prednosti nad Srbijom, pita se "Dojče vele".

Najranije krajem aprila trebalo bi da bude odlučeno da li će "jedna strana kompanija" investirati u Srbiju, što bi bila "najveća, najvažnija i najmoćnija" investicija za celu zemlju, u par navrata je najavljivao predsednik Aleksandar Vučić.

Preporučujemo

Ime kompanije do sada nije pomenuo, ali je zato početkom februara naveo da je "Srbija trenutno broj jedan u pregovorima u odnosu na druge dve zemlje, članice EU iz centralne i istočne Evrope". I još: "Ako bi se to dogodilo, nama bi BDP za godinu dana skočio u neverovatnom procentu. Ja ne smem ni da kažem koliki bi se izvoz planirao, negde oko četiri i po milijarde evra".

Da li je reč o nemačkom "Folksvagenu"? Upravni odbor tog automobilskog giganta uskoro bi, navodno, trebalo da donese odluku o izgradnji nove fabrike u kojoj bi istovremeno trebalo da se proizvodi više različitih modela. U auto-koncernu to zovu "Mehrmarkenfabrik". O svemu tome pisali su i nemački mediji, doduše šturo, pominjući samo da je reč o "istočnoj Evropi". Možda o Bugarskoj?

Folksvagen: Odluka još nije doneta

Mediji u Bugarskoj uveliko pišu o tome, navodeći pritom još neke detalje - fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje - pet modela "folksvagena", "škode" i "seata". Prvobitno su, navodno, u igri bile Bugarska, Rumunija, Srbija, Turska, a možda i Severna Makedonija, ali je u ovom trenutku, kako prenose, favorit Bugarska.

Na više dopisa koje je redakcija Dojče velea na bugarskom uputila u sedište "Folksvagena" sa pitanjima kada se očekuje odluka i koji su okvirni uslovi koje taj koncern postavlja, odgovoreno je da "odluka još nije doneta" i da će ih "odmah obavestiti kada nešto bude zvanično".

- Voleo bih da se to dogodi, ali, naravno, Bugarska je u oštroj konkurenciji sa svojim susedima - kaže za Dojče vele Mitko Vasilev, predsednik Nemačko-bugarske industrijsko-trgovinske komore (GBITK).

I on iznosi još neke detalje – reč je, kaže, o investiciji od 1,4 milijarde evra, biće zaposleno oko 5.000 ljudi plus 650 inženjera, a sve to na površini od 400.000 kvadratnih metara.

- Bugarska je ponudila dve lokacije – zonu Kremikovci kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva. Bugarska ima prednost jer je članica Evropske unije, situacija ovde je mirna, a ekonomski odnosi su čudesni - dodaje Vasilev.

I zaista, trgovina između Nemačke i Bugarske porasla je u 2018. u odnosu na prethodnu godinu za više od deset odsto i iznosi 8,266 milijardi evra. To jeste apsolutni rekord, ali i taj podatak zasenjuje činjenica da je Bugarska u prošloj godini imala pozitivan bilans u trgovini sa Nemačkom od oko 320 miliona evra.

Aduti Srbije

- Odluka će biti doneta na osnovu skupa različitih faktora, a nije bez značaja ni to kakvu će pomoć ponuditi država za tu, za bugarske uslove, gigantsku investiciju. Siguran sam da će bugarska strana učiniti sve da obezbedi dobre uslove - kaže Vasilev.

- Naravno, mi moramo da gledamo na sve to i iz pozicije članice Evropske unije. Tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Nije dobro kršiti pravila EU samo da bi došla kompanija iks ili ipsilon - dodaje Vasilev.

Srbija, međutim, nije članica EU. "To bi takođe trebalo uzeti u obzir", procenjuje Vasilev.

- Srbija nije članica i možda pravila o dodeli državne pomoći za nju neće biti toliko stroga. Srbija takođe može da iskoristi činjenicu da ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali mislim da se to ne odnosi u tolikoj meri na automobile. Sve su to detalji koji će morati da budu razmotreni - zaključuje predsednik Nemačko-bugarske komore.

(Telegraf.rs/Dojče vele)