Cene benzina ne mrdaju, ali je dizel opet poskupeo: Gorivo u Srbiji i dalje među najskupljim u regionu
Kada je reč o dizelu, Srbija se sa cenom od 1,344 evra nalazi na trećem mestu
Cene benzina u Srbiji su tokom januara ove godine bile u blagom padu sa 144 dinara na prosečnih 142,5 dinara po litri, a u februaru stagniraju, dok je prosečna maloprodajna cena dizela povećana za nešto više od jednog dinara, pokazuju podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Slične promene kao u Srbiji zabeležene su i u zemljama u okruženju, pokazuje redovna nedeljna analiza cena goriva UNKS-a.
U našoj zemlji su cene dizela i TNG autogasa i dalje među najvećim u regionu, pre svega zbog visokih državnih dažbina, dok je prosečna maloprodajna cena benzina na nivou regionalnog proseka, navode iz tog Udruženja.
Uporedna analiza cene benzina (BMB 95) u regionu pokazuje da se Srbija na listi od 11 zemalja nalazi na sedmom mestu sa cenom od 1,206 evra za litar, dok najskuplji benzin ima Grčka od 1,492 evra, a najjeftiniji Bugarska od 0,993 evra za litar.
Kada je reč o dizelu, Srbija se sa cenom od 1,344 evra nalazi na trećem mestu, prva dva mesta zauzimaju Albanija sa 1,383 evra i Grčka sa 1,345 evra za litar, a najnižu cenu plaćaju Makedonci, svega 0,974 evra.
Po ceni TNG autogasa na listi od 10 zemalja, Srbija je na četvrtom mestu u regionu sa cenom od 0,639 evra po litru, najpapreniju cenu ovog goriva ima Grčka, 0,776 evra, a najmanju Bugarska - 0,466 evra po litri.
Lista je obuhvatila zemlje: Grčku, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Albaniju i Srbiju.
Što se tiče cena sirove nafte, one uz manje ili veće oscilacije već dva meseca ima trend rasta. Tako su kotacije referentne nafte BRENT od 24. decembra do danas porasle čak za 33 odsto odnosno sa 50,47 povećane su na 67.07 dolara za barel.
Većina prognoza o kretanju cene nafte na globalnom tržištu do kraja godine govori da je upravo cena od 67 dolara za barel BRENT-a ona oko koje će se kretati cena crnog zlata sve do kraja godine.
Mogući su kratkoročni pikovi i na gore i na dole, slaže se većina analitičara, ali ne ispod 57 i ne iznad 85 dolara za barel.
Ovo stanje na globalnom tržištu nafte se može okarakterisati kao relativno stabilno, ali ne treba zaboraviti da su navedene prognoze bazirane pre svega na ekonomskim pokazateljima, kao što su privredni rast, investicije u nova istraživanja nafte, promena troškova eksploatacije pre svega iz nekonvencionalnih izvora ili stanje zaliha u ključnim zemljama, napominju iz UNKS-a.
Političke tenzije koje vladaju u naftom bogatim regionima ili zemljama kao što su Iran i Venecuela, preko noći mogu sve da promene.
(Telegraf.rs/Tanjug)