Umanjenje sudskih taksi, Zeleni fond, blaže prema jednoličnim suncobranima u kafićima: 31 nova preporuka NALED-a državi, 6 Ministarstvu pravde

Od 100 starih iz Sive knjige, 12 je sprovedeno u 2018. godini

Na predstavljanju Sive knjige Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za ovu godinu, nadležnima je danas upućena 31 nova preporuka za izmenu brojnih propisa u cilju lakšeg poslovanja građana i privrede.

Od 100 preporuka iz prethodne Sive knjige NALED-a, tokom protekle godine resorna ministarstva su u potpunosti ili delimično sprovela 12 što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka.

Preporučujemo

NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA

NALED između ostalog predlaže izmenu Zakona o kulturnim dobrima, kako bi se ograničilo pravo preče kupovine ustanova kulture isključivo na "spomenike kulture", umesto svih nepokretnosti koje su evidentirane kao kulturno dobro, što je sada slučaj.

Kako kažu, problem je što je pojam "nepokretnog kulturnog dobra" široko postavljen tako da u nepokretna kulturna dobra, pored spomenika kultura, spadaju i prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta, čime je iskomplikovana prodaja svih objekata i stanova na lokacijama koje su u tim režimima zaštite.

OBEZBEĐENJE

Jedna od preporuka odnosi se na MUP, kojem predlažu da urede postupak dobijanja licenci za fizička lica - zaposlene na poslovima obezbeđenja, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju.

Naime, ukazuju da po tom zakonu, zaposleni na poslovima obezbeđenja moraju imati licence za obavljanje tog posla, koje se izdaje samo onima koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom, a u koje, između ostalog, spada pohađanje obuke i polaganje ispita.

- Međutim, u praksi se dešava da nadležni organi, na osnovu mišljenja nadležnih ministarstava, omogućavaju i sprovode obuke i polaganje ispita i za one koji ne ispunjavaju neke od drugih zakonskih uslova za sticanje licence, pre svega onaj koji se odnosi na stručnu spremu - kažu u NALED-u.

Čest je slučaj, kažu, da su privrednici već izdvojili ozbiljna sredstva za obuke i polaganje ispita zaposlenih iako se unapred znalo da ova lica ne mogu dobiti licence.

Sugestije su stigle i u resor Ministarstva rada, da se ukine obaveza predaje Fondu PIO obrazaca za upis staža.

ŽIVOTNA SREDINA

Ministarstvu za zaštitu životne sredine upućen je poziv za formiranje Fonda za zaštitu životne sredine - Zelenog fonda, a u cilju održivog i transparentnog finansiranja zaštite životne sredine.

NALED preporučuje i izmenu Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu ili donošenje podzakonskog akta koji će urediti metodologiiju i način na koji se utvrđuje zapremina kontaminiranog zemljišta ili podzemne vode.

Jedan od predloga je i formiranje Agencije za hemikalije, budući da je i u izveštajima EK navedeno da je bolje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, kroz ponovno uspostavljanje te Agencije, jedan od preduslova za dalji napredak u ovoj oblasti.

SUNCOBRANI

Kada je reč o pravilima za postavljanje bašti i "jednobraznih" suncobrana u kafićima smatraju da je potrebno menjati raniju odluku i dozvoliti "brendiranje" suncobrana uz poštovanje određenih ograničenja.

Trenutni propisi kažu da se na elementima bašte na površini pešačke zone i na javnoj površini kulturno-istorijske celine ne mogu isticati oglasne poruke.

Zbog toga, kažu u Naledu, kompanije koje se bave izradom reklamnih suncobrana gube interes da snabdevaju ugostiteljske objekte suncobranima.

Kao posledica tih pravila, postoji mogućnost da objekti u Beogradu u potpunosti ostanu bez suncobrana u letnjim mesecima.

KOMUNALNE USLUGE

NALED predlaže i da se izjednače cene komunalnih usluga za privredu i građane.

Navode da se cene komunalnih usluga u većini gradova i opština u Srbiji razlikuju za građane i pravna lica tako da pravna lica plaćaju znatno višu cenu.

Činjenica je, kažu, da su preduzetnici i privrednici u mnogim gradovima i opštinama opterećeni ovim, smatraju, nepotrebnim troškovima zbog neprimenjivanja Zakona.

PARAGRAFI

Kada je reč o Skupštini Srbije i Sekretarijatu za zakonodavstvo potrebno je da se dozvoli obeležavanje paragrafa, kako bi se olakšalo čitanje propisa.

Naime, pozivanje na odredbe u propisima izuzetno otežava to što stavovi nisu obeleženi brojevima.

U brojanju stavova, kažu, često pogreši i zakonodavac, što uzrokuje pogrešnim upućujućim odredbama.

MINISTARSTVO PRAVDE

U Sivoj knjizi preporuka za 2019. godinu koju je danas predstavio NALED, resoru Ministarstva pravde upućeno je šest sugestija.

Prvom preporukom Naled predlaže izmene Zakona o sudskim taksama u pravcu umanjenja cene sudskih taksi i ukidanja pojedinih.

Sugerišu i da Ministarstvo pravde uspostavi sistem naplate sudskih taksi koji će omogućiti analizu strukture prihoda od njih, po konkretnim sudovima i taksama, kao i kontrolu i sprovođenje naplate tih taksi.

Predlažu da se izmeni Zakona o sudskim taksama tako što će se propisati niže sudske takse, imajući u vidu realne troškove suda u pružanju konkretne sudske zaštite, a ne isljučivo vrednost predmeta spora.

NALED smatra da trenutna politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraživanja po pravilu prevazilaze vrednost potraživanja.

Ukazuju da i pored visokih taksi, sudovi ne uspevaju da naplate takse u visini dovoljnoj za njihovo finasiranje.

Drugom preporukom se traži izmena Sudskog poslovnika tako da se ukinu odredbe koje zahtevaju da stranke u sporu, njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranje dokumenata iz tih spisa.

Na taj način bi se omogućilo razgledanje spisa predmeta do pravnosnažnog okončanja spora bez podnošenja posebnog zahteva, isključivo uz potpisivanje potvrde da su obavili konkretnu aktivnost.

NALED ukazuje da u praksi, postupak po podnetim zahtevima nije uvek jednak pred svim sudovima, jer u nekima po zahtevima odlučuje upravitelj pisarnice, a u nekima postupajući sudija u tom predmetu.

Treća preporuka sugeriše izmenu Zakona o zaštiti uzbunjivača tako da bi se i pravnim licima, pre svega nevladinim organizacijama, omogućilo da budu uzbunjivači.

Smatraju i da je potrebno pojednostavljenje procedure dodele predmeta javnim izvršiljima, bez prethodnog obraćanja Komori javnih izvršitelja i preciziranje pojma komunalnih i "srodnih delatnosti".

Zbog širokog i neujednačenog tumačenja pojma "srodna delatnost", postoji veliki stepen pravne nesigurnosti, prostor za korupciju, otežano je poslovanje kompanijama koje pružaju različite vidove informatičkih usluga.

Takođe, spornom odredbom se ograničava i ustavom zajemčena sloboda preduzetništva, smatra NALED.

Petom preporukom traže omogućavanje sprovođenja sudskih postupaka na osnovu podnesaka i dokaza dostavljenih u elektronskom formatu.

U tom konetekstu predlaže da se usvoje izmene Zakona o uređenju sudova, Sudskog poslovnika, Zakona o parničnom postupku, Zakona o vanparničnom postupku, Zakona o upravnim sporovima, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i drugih relevatnih propisa.

Ističu da je ključni preduslov za potpunu implementaciju elektronske uprave aktivno uključenje sudova u reformu elektronske uprave.

- Ako sudovi ne budu prihvatali elektronske dokumente kao ravnopravne dokaze, a pobijanje upravnih akata budu uslovljavali klasičnom proceduru, reforma elektronske uprave neće biti uspešno implementirana - navode između ostalog u obrazloženju preporuke.

Šesta preporuka Naleda odnosi se na sistem određivanja upisnine za upis u Imenik advokata i sugeriše usklađivanje u skladu sa stavom Ustavnog suda.

Naled stav Ustavnog suda tumači tako da "visina upisnine mora odgovarati stvarnim troškovima upisa u imenik i da upisnina bude jednaka za sve koji žele da se upišu u imenik advokata".

Upis u Imenik advokata sada podrazumeva upisninu od 400 evra za advokatske pripravnike, a za sve druge kandidate za advokate 4.000 evra, što je za Naled neprihvatljivo i diskriminišuće.

(Telegraf.rs/Tanjug)