Čovek u Kini je radio 24 sata i umro od premora, a koliko u Srbiji opasno "rintamo"?

Prema zvaničnim podacima najteže je raditi u delatnosti trgovine, a po pitanju mesta u Rasinskom okrugu

Saobraćajni policajac Jiang Ruihua (55) iz Kine preminuo je nakon 24 sata rada bez odmora. Građani traže traže da se bolje urede propisi o radu, pošto dolazi do porasta smrtnih slučajeva zbog prekomernog rada. U zakonu od radu je propisano da radno vreme ne sme traje duže od 8 sati dnevno i 44 sati nedeljno, ali u mnogim kompanijama se to ne poštuje. One kolege koji ne ostaju prekovremeno jednostavno smatraju lenjim.

Nešto više sati nego u Kini zvanično dozvoljeno je i u Srbiji, pa opet poslodavci ga krše.

Preporučujemo

Prekovremeni rad ne bi smeo nikako da premaši osam sati nedeljno, a trebalo bi da bude i plaćen. Ukupno 48 sati nedeljeno. U suprotnom, minutima kasnije krši se zakon, jasno piše u Zakonu o radu. Mnogi radnici u Srbiji svedoci su da se "čapne" svakodnevno prekršaj oba - nit da plate, nit da ispoštuju. U svom okruženju sigurno ste čuli nekoga da ne prijavljuje poslodavca jer mu treba posao, nikako ne sme da ga izgubi.

Poslali smo pitanja Ministarstvu za rad koliko je puta inspekcija ustanovila da su radnici bili oštećeni prekovremenim radom i premorom.

- Zaposleni mogu da rade prekovremeno najviše do 8 časova nedeljno. Najčešće poslodavci poštuju ovo ograničenje - zaključuju iz Ministarstva za rad.

Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od 8 časova nedeljno, poslodavac čini prekršaj propisan Zakonom o radu za koji je predviđena novčana kazna u iznosu od 600.000,00 do 1.500.000,00 dinara za poslodavca koji je pravno lice i od 30.000,00 do 150.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000,00 do 400.000,00 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik.

TRGOVCI PREDNJAČE 

Inspekcija rada ne vodi posebnu evidenciju o rešenjima koje su inspektori rada doneli zbog utvrđenih nepravilnosti u vezi prekovremenog rada, ali vodi evidenciju o donetim rešenjima u vezi radnog vremena, noćnog rada i prekovremenog rada: 

- Tokom 2017. godine za otklanjanje nepravilnosti u vezi radnog vremena, noćnog rada i prekovremenog rada, inspektori rada su doneli ukupno 163 rešenja. Najviše rešenja doneto je poslodavcima u delatnosti trgovine na veliko i malo  63 rešenja, 18 u građevinarstvu, u delatnosti zdravstva i socijalne zaštite 16, u preradi drveta 14 rešenja - navode iz Ministarstva za rad poslednje statistike.

RASINSKI OKRUG NAJKRITINČNIJI

Ubedljivo najviše ovo pravo radnika krši se prema zvaničnim evidencijama u Rasinskom okrugu, gde je doneto 88 rešenja. Brojke su nešto manje na severu Banata, gde su inspektori napisali 14 ovakvih rešenja, zatim u Zlatiborskom upravnom okrugu - 8, na Kolubarskom 7 rešenja, na teritoriji Južnobanatskog upravnog okruga - 6 rešenja, na teritoriji Južnobačkog i Zaječarskog upravnog okruga - po 5 rešenja.

Situacija se popravila u odnosu na prethodnu godinu, jer je u 2016. intervenisano 201 put na ovaj način, opet najviše u prodavnicama.

POSLODAVCA PRITEGNE ROK, A ON RADNIKA

Ono šta se poslodavac obavezao, često se svali na leđa njegovih zaposlenih.

- Prekovremeni rad je uglavnom vezan za obim posla. U tom smislu prekovremeni rad se pojavljuje kod onih poslodavaca koji imaju povećan obim posla, na primer u delatnosti građevinarstva, naročito u periodu pred ugovoreni rok završetka radova, u delatnosti poljoprivrede u periodu setve, žetve i slično - navode iz Ministarstva za rad.

PRERASPODELA

Mada je po pravilu, radna nedelja jednaka pet dana, odnosno 40 sati nedeljno ili osam sati dnevno, kada se u praksi sabere je drugačije. Menjanje smena, dežurstva, obaveze, stresni posao bez pauza, spajanje neradnih dana i završite sa više.

A ovo bi bila zakonska obaveza:

Odmor u toku dnevnog rada: najmanje 30 minuta za preko 6 sati dnevnog rada

Dnevni odmor - najmanje 12 sati u okviru perioda od 24 časa

Nedeljni odmor - 36 sati, osim u preraspodeli ili kod smenskog rada kada nedeljni odmor iznosi najmanje 24 sata

Poslodavac može da organizuje rad na drugačiji način, s tim da zaposlenom mora obezbedi dnevni i nedeljni odmor najmanje u trajanju utvrđenom Zakonom o radu. Najduže trajanje dnevnog rada je 12 sati, uključujući i prekovremeni rad, koji na nedeljnom nivou ne može preći 8 časova. Prema tome, u okviru redovnog radnog vremena sa prekovremenim radom zaposleni može da radi najduže 48 časova u toku nedelje.

Ukoliko se kod poslodavca zbog prirode posla organizuje preraspodela radnog vremena, zaposleni:

U jednom periodu u toku preraspodele radnog vremena mogu da rade duže od 40 časova nedeljno ne duže od 60 časova nedeljno i duže od 12 časova dnevno ali ne duže od 13 časova

U drugom periodu u toku preraspodele radnog vremena rade kraće od 40 časova nedeljno, ili da ostvare pravo na slobodne dane imaju pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 11 u kontinuitetu i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa u kontinuitetu u toku radne nedelje, prosečno radno vreme zaposlenog u periodu preraspodele kod punog radnog vremena ne može da prelazi 40 časova nedeljno, odnosno 48 časova sa prekovremenim radom.

Preraspodela radnog vremena može da se organizuje: u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine, ili ako je to kolektivnim ugovorom predviđeno - duže od 6 meseci a najduže 9 meseci i nevezano za kalendarsku godinu.

VEĆA PLATA 

Obaveza je poslodavca da zaposlenom koji radi prekovremeno obračuna i isplati uvećanu zaradu za najmanje 26% od osnovice.

VIDEO: Upotreba antibiotika za proizvodnju mesa, preti velikom smrtnošću ljudi

(M. Rodić)