Stiže "gig ekonomija" u Srbiju: Donosi nam veće zarade i više slobodnog vremena, ali ima jednu veliku manu
To je jedan viši standard života, jer ako si efikasan, za četiri, pet sati rada možeš sve da završiš, a ne gubiš vreme na gradske gužve
"Gig" ekonomija, ili "ekonomija tezgi" osvaja svet, a pitanje je dana kada će zahvatiti i Srbiju. Iako ovaj način poslovanja donosi brojne prednost, ljudi sa naših prostora, kojima je ideal siguran državni posao, neće ga prihvatiti sa osmehom.
Pojam “gig ekonomije” nije precizan. Ponekad se odnosi na malu grupu zaposlenih u aplikacijama kao što je Uber, ponekad na nešto veću grupu zaposlenih koji rade samostalno, ali i na mnogo veću grupu ljudi koji nisu direktno zaposleni, već rade u nekom nedefinisanom aranžmanu. Možda je najsličnija današnjem funkcionisanju frilensera.
Preporučujemo
Dobitnici na lutriji često proćerdaju novac i rasture porodicu: Ovo su najčešće klopke za nove milionere i ideje za ulaganje novca
Predstavljen novi elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika: Od danas ovako možete završiti celu proceduru
Poenta je da će konvencionalne poslove sa radnim vemenom od devet do pet zameniti moderan sistem u kom radnici iznajmljuju svoje usluge kao nezavisni ugovarači bez garantovane minimalne cene rada, bez uplaćenih poreza i doprinosa, bez obaveznih pauza, plaćenih odmora, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, plaćanja prekovremenog rada...
Softverski inženjeri, IT stručnjaci, programeri, veb i grafički dizajneri, ali i analitičari podataka, istraživači tržišta, marketinški stručnjaci, prevodioci, finansijski i pravni savetnici, virtuelne sekretarice i dispečeri, svi oni zarađuju novac preko interneta i sami su svoje gazde. U zavisnosti od vrste posla i marljivosti, može da se zaradi od 500 pa do nekoliko hiljada evra mesečno.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da u Srbiji nije lako biti ni frilenser, a da je ova "tezga ekonomija" jedan razvijeniji vid ove vrste poslovanja.
- Kod nas je ta "gig" ekonomija slabo zastupljena i ona trenutno ima jedan drugačiji oblik. Da bi smanjili poreska davanja, IT stručnjaci koji rade za neku firmu otvaraju svoju kao paušalci. To u praksi ima sličnosti, ali je posledica poreskog sistema, a ne oblika organizacije - priča Rajić.
On objašnjava da u megalopolisima ima sve više ljudi koji rade, a da uopšte ne idu u kancelariju.
- Oni rade od kuće, iz kafića, imaju računar, telefon, automobil... To firmu manje košta, jer ne dolaze na posao. Liči na privatno preduzetništvo, ali baš i nije. Kod nas ima firmi koje su slično ustrojene, ali se pravi bum tek očekuje.
- Veliki broj konsultantskih firmi tako posluje. To je posledica angažovanja rada po projektima za koje se ljudi angažuju na godinu, dve, pet. Opadanje broja stalno zaposlenih je posledica industrijalizacije - kaže Rajić.
On objašnjava da će to biti sve češći oblik modernog organizovanja.
Na taj način se štede resursi, a ljudi su zadovoljniji jer nemaju uniformisan način rada i nije im svaki dan isti. Njihov učinak lako može da se proveri, a oni su stimulisaniji. To je jedan viši standard života, jer ako si efikasan, za četiri, pet sati rada možeš sve da završiš, a nema gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama - zaključuje Rajić.
Poreznici za ove zaposlene i ne znaju, a jedini trag njihove zarade ostaje na bankomatima.
(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)