Cilj je da Srbija dobije investicioni rejting: Siniša Mali u intervju za prestižni Blumberg

Da bi se to postiglo, Srbija treba da se fokusira na restrukturiranje svojih banaka, rešavanje nasleđenog duga i održavanje dinamičnog ekonomskog rasta, izjavio je ministar finansija

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u intervjuu novinskoj agenciji Blumberg da je cilj da ekonomiji Srbije, koja stremi ka Evropskoj uniji, obezbedi investicioni rejting.

Da bi se to postiglo, Srbija treba da se fokusira na restrukturiranje svojih banaka, rešavanje nasleđenog duga i održavanje dinamičnog ekonomskog rasta, izjavio je ministar finansija Siniša Mali u intervjuu.

Preporučujemo

- Sve što radimo sa našom budžetskom, fiskalnom i monetarnom politikom osmišljeno je da ispuni sve kriterijume koji su potrebni da bismo se pridružili listi zemalja sa investicionim rejtingom - rekao je Mali, dodajući da, s obzirom na sadašnju dinamiku, ostvarenje tog cilja izgleda realnije u 2020. godini.

To će, kako ističe, "biti šlag na torti nakon više godina stabilizacije budžeta, smanjenja nezaposlenosti i smanjenja javnog duga".

Da bi išla stopama Slovenije, jedine bivše jugoslovenske republike koja ima investicioni rejting, Srbija mora, prema rečima Siniše Malog, da stvara još više radnih mesta, da zaustavi egzodus mladih koji napuštaju zemlju i da održava javne finansije na zdravim temeljima, kao što i čini od 2016. do 2018. godine od kada beleži budžetski suficit.

Poziv za nastavak sprovođenja strukturnih reformi, uključujući prodaju državne imovine u skladu s trogodišnjim, nefinansijskim aranžmanom zemlje s Međunarodnim monetarnim fondom, godinama je u fokusu izveštaja o Srbiji, napominje Blumberg.

Da bi ostvarile ekonomski rast od 4,4 odsto koji je postignut prošle godine, vlasti u Srbiji su balansirale između održavanja bliskih odnosa sa EU, svojim glavnim trgovinskim partnerom i privlacenja investicija iz Rusije, Kine i Turske, navodi agencija.

Blumberg ističe i da je pred ministrom finansija još jedna "zagonetka" to da li bi i kada, posle šest godina, Srbija trebalo da se vrati na tržište evroobveznica.

Prodaja obveznica je samo jedna opcija finansiranja i "nema potrebe za bilo kakvom prodajom euroobveznica", kaže Mali.

Srbija će, kako dodaje, "nastojati da proceni putanju kamatne stope za naredne godine i da li je racionalno prodati neku obveznicu i otplatiti deo starog, skupog duga".

Taj dug uključuje 3,5 milijardi dolara duga po osnovu dve serije evroobveznica denominovanih u dolarima, koje dospevaju 2020. i 2021. godine, kao i 1,1 milijarda evra duga prema Pariskom klubu poverilaca i 706 miliona evra duga prema Svetskoj banci.

Ako se Srbija odluči za emisiju, to bi trebalo da uradi pre nego što Evropska centralna banka počne da povećava kamatne stope, rekao je Mali.

Za sada će Vlada koristiti svaki raspoloživi fiskalni suficit za otplatu starih dugova, naveo je minister finansija.

(Telegraf.rs)