Da li su se "spajači praznika" napokon vratili na posao? Srbiju su koštali desetine miliona evra i odmorili za sve pare, a sličan scenario nas čeka na proleće

Mnogi su i ove godine uspeli da premoste Novu godinu i Božić

"Spajači praznika", koji su imali luksuz da i 3. januara budu mamurni i sve oko sebe nerviraju komentarima "jao, pa ti moraš na posao", koštali su državu Srbiju desetine miliona evra. Ako računamo da svaki radni dan košta zemlju preko 16.2 miliona evra, šest neradnih dana pojelo je oko 97.2 miliona, da i ne pominjemo one čiji je "poslovni raspust" trajao sve do 13. januara.

Neko je uzeo tri dana odmora, drugi je nadoknadio radnim subotama ili viškom sati, treći su glumili bolest ili zavejanost i tako dalje. Sve u svemu, mnogi ljudi u Srbiji uspeli su da "premoste" Novu godinu i Božić. Snalažljiviji među njima "provukli" su se sve do srpske Nove godine, te im je jučerašnji ponedeljak bio prvi radni dan u 2019. godini.

Preporučujemo

Osam uzastopnih neradnih dana ipak su ostavile traga na srpskoj privredi, koja za svaki neradni dan gubi oko 16.2 miliona evra, (za tri neradna dana, to je oko 50 miliona evra) pokazala su istraživanja od pre nekoliko godina. Ti gubici se, u međuvremenu, nisu smanjili, smatraju stručnjaci.

- Struktura naše privrede nije se menjala, a nažalost, ni navike državnih službenika, naročito u opštinama od 40-50.000 stanovnika, kojih je najviše u Srbiji. Od kako je 2014. godine Zakonom o radu dopušten kolektivni godišnji odmor, uočena je tendencija da i neke privatne firme svojim zaposlenima daju vezane slobodne dane. Prosto, tada se sve uspori, i carina, i procedure uvoza-izvoza, a to je i zimski period kada se troši mnogo energenata za grejanje - objašnjava Dragoljub Rajić, konsultant "Mreže za poslovnu podršku".

Ne samo da se odnos prema radu nije poboljšao, već se i ta inercija prenela i na jedan deo malih privatnih firmi. Prošle nedelje bilo teško stupiti u kontakt čak i sa menadžerima tih firmi, ističe on, koji su, po svemu sudeći, dali sebi odmor sve do srpske Nove godine.

- Sa druge strane, na Zapadu se ne radi 25. i 26. decembar, a onda ponovo 1. januara. Već 2. januara sve je u funkciji. Kada se uporedimo sa Evropom, imamo četiri, pet neradnih dana više, a mnogo smo siromašniji od njih. Prosečni osnivački kapital jednog malog i srednjeg preduzeća u EU je oko 18 puta veći nego kod takvog preduzeća u Srbiji. Oni imaju mnogo više razloga da praznuju, ali umesto toga, oni rade, jer je početak godine bitan za planiranja narednih 12 meseci, za pripreme za sajmove, susrete partnera - navodi Rajić.

SLIČAN NAS SCENARIO ČEKA NA PROLEĆE

Uprkos tome, vrlo je moguće da će se "spajači praznika" ponovo aktivirati u proleće, jer ove godine Vaskrs "pada" blizu 1. maja, za sve one koji najveći hrišćanski praznik slave po starom kalendaru.

Pravoslavni Vaskrs se u 2019. godini proslavlja 28. aprila, a i drugi Vaskrs (29. april) bi trebalo da bude neradni. To bi značilo da će mnogi raditi samo 30. april, a već sutradan "dići sve četiri uvis" zbog Praznika rada. Podsetimo, 1. i 2. maj su po zakonu slobodni dani, tako da će, ko bude srećne ruke, spojiti period od Velikog petka (26. april) do 2. maja.

Inače, šta sve Srbi rade da produže sebi i letovanje, pročitajte OVDE.

VIDEO: Kako odoleti ovakvim prizorima za praznike

(D.D.S.)