Zašto su svuda ovakve cene i koliko prodavci zarađuju na nama? Kusur od 36 para ne možemo da dobijemo, a oni dnevno mlate pola miliona

AKo svako od 2,5 miliona domaćinstava tokom dana ostavi po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno uzimaju oko 500.000 dinara

Račun za telefon: 1789,36. Račun za struju: 2.538,87. Račun u prodavnici: 895,50. Kovanice manje od dinara nisu u upotrebi čitavu deceniju, ali to ne sprečava trgovce i razna preduzeća da cenu robe i usluga izražavaju u parama.

Narodna banka Srbije još je 1994. godine počela da povlači iz opticaja kovanice od 1 pare, a do 2008. godine iz upotrebe je izbačen sav metalni novac sitniji od dinara, pa su prestale da se koriste kovanice od 5, 10 i 50 para.

Preporučujemo

Ipak, deceniju kasnije, cene su i dalje "na dve decimale", iako je nemoguće dobiti kusur od 64 pare za račun za struju koji iznosi 1.789, 36 dinara, ili 50 para za ceh u prodavnici od 895,50 dinara.

NBS je našla način da reši ovaj problem, pa se kod plaćanja u kešu iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na - dinar. U praksi se ovo pravilo retko poštuje, pa trgovci najčešće zaokružuju naviše. Sa druge strane, u bezgotovinskom plaćanju računi se i plaćaju u parama.

Mi smo na ovu anomaliju već navikli, ali se stranci zbune kada ih kasirke bledo gledaju dok čekaju kusur od 36 para.

Jasmina Savanović iz Beograda kaže kako je shvatila sav besmisao ovog pravila kada joj je u goste došao prijatelj iz Mađarske koji živi u Americi.

- Otišao je do marketa da kupi hleb. Račun mu je io 99,40 dinara. Kasirka mu je naplatila 100 dinara, ali ne i 60 para. Pitao je za kusur i počeo da joj objašnjava da mu fali još 60 para. Bio je ubeđen da ona ne govori dobro engleski, a ubrzo su ljudi iz reda počeli da se bune. Tada mu je jedna devojka objasnila da kod nas ne postoji opcija da se vrate pare i rekla mu da ionako ništa ne može da kupi za taj iznos, ali on je samo rekao "ali, to su moje pare" - priča Jasmina i dodaje kako sada to prepričava kao najveću srpsku nelogičnost.

Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto "na akciji" ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara.

Iako nas svi ubeđuju da su trgovci na nuli kada primenjuju pravilo NBS, činjenica da su im cene i dalje izražene na decimalu govori da im to itekako ide u korist.

Koliko ko zarađuje na nevraćenom kusuru, poslovna je tajna, ali pod pretpostavkom da svako od 2,5 miliona domaćinstava svakog dana ostavi bar po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno ukupno uzimaju oko 500.000 dinara. Taj iznos višestruko raste kada uzmemo u obzir da nam kasirke sve ređe vraćaju i čitav dinar, pa i dva ako baš ne insistiramo.

Posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, donošenje odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para ima puni smisao, jer bi cena koštanja/troškovi izrade navedenih apoena kovanog novca višestruko premašivali njihovu nominalnu vrednost.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)