Poražavajuće istraživanje: Srbi se najviše oslanjaju na babine i dedine penzije, a na cigare daju čak "dve crvene" mesečno (GRAFIKE)
Penzije su već godinama jedan od glavnih izvora prihoda
Prosečnoj srpskoj porodici penzije su glavni izvor prihoda u domaćinstvu, pokazuju podaci najnovije sprovedene ankete o potrošnji domaćinstava.
To znači da nas, penzioneri, praktično izdržavaju i da se u ne baš tako srećnim okolnostima najviše oslanjamo na njihove prihode koji su koliko-toliko sigurni. Sve dok su nam bake, deke i roditelji koji su u penziji među živima...
Preporučujemo
Veće penzije stižu sutra: Ko dobija povećanje od 5 odsto, a ko povišicu od 13 odsto?
Penzionerima sa najmanjim primanjima dve jednokratne pomoći u 2019. godini
- Glavni izvor prihoda domaćinstava, predstavlja podatak koji se dobija na osnovu odgovora domaćinstva na pitanje koji je izvor prihoda najznačajniji (glavni) za domaćinstvo, gde se domaćinstvo opredeljuje za jedan od ponuđenih odgovora, navedenih u grafiku - objašnjavaju ovaj fenomen iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji je i sproveo istraživanje.
Međutim, realan udeo penzija u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava je nešto manji, ali one i dalje čine skoro trećinu sredstava od kojih preživljavamo "od prvog do prvog".
- Anketom o potrošnji domaćinstava prikupljaju se podaci o prosečnim prihodima i potrošnji domaćinstava. U 2017. godini prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi, po domaćinstvu iznosili su 61.407 dinara. Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,6 posto i penzije - 31,9 posto. Preostalih 18,5 posto čine prihodi iz ostalih izvora - navode u RZS.
Prosečna primanja domaćinstava su 59.128 dinara, dok se preostalih 2.279 dinara dobijeno u naturi odnosi na ono što domaćinstvo samo proizvede: meso, jaja, voće, povrće...
- Ovakva struktura prihoda domaćinstava stabilna je tokom godina, odnosno prihodi iz redovnog radnog odnosa i penzije imaju najviši udeo - navode u RZS.
Od različitih vrsta socijalne pomoći dobijamo 2,6 posto prihoda, a od ljudi koji nemaju sreće da imaju stalno zaposlenje, već se finansiraju od honorara i privremenih poslova pristiže 2,8 posto novca.
Nisu beznačajni ni poljoprivreda, lov i ribolov, koji donose 4,3 posto prihoda.
Najviše trošimo na hranu i piće (34,5 posto), ali tu se ne računa alkohol. Ovaj porok zajedno sa duvanom odnosi nam 4,7 posto prihoda. Samo na cigare damo 2.185 dinara...
Od hrane najviše dajemo na meso (5.952 dinara mesečno), ali i na mleko, mlečne proizvode i jaja (3.440). Dosta se troši i na hleb i žitarice - 3.101 dinar.
Na stanovanje i komunalije odlazi 17,1 posto prihoda, a na transport 8,9.
Komunikacije, što uglavnom predstavlja telefoniju, oduzimaju nam 5,3 posto mesečnih prihoda.
Na obrazovanje dajemo svega 1,4 posto prihoda, a na rekreaciju i kulturu 5,2. Prosečno na knjige potrošimo 293 dinara mesečno.
Što se tiče ručkova, ispijanja kafi i uživanja u restoranima, mesečno potrošimo svega 1.670 dinara.
Za zdravlje izdvajamo 4,4 posto prihoda, a najviše odlazi u apoteke: 1.857 dinara.
Svi ovi podaci odnose se na prosečnu srpsku porodicu, a u publikaciji RZS mogu se posebno videti i prosečni podaci po regionima, ali i kakvo je stanje u gradskim, a kakvo u seoskim domačinstvima.
Nećete verovati koliko samo oni tek zarađuju
(M. Beljan)