Uskoro će ograničiti menjačnice, nema više odskakanja kursa kako kome odgovara, a šta se dešava sa bankama?
Narodna banka Srbije može da ograniči i kurs po kome posluju privatne banke
Vest da će se od 1. januara 2019. godine ograničiti najniži kupovni, odnosno najviši prodajni kurs stranog novca u svim menjačnicama i poštama u zemlji, a po nalogu Narodne banke Srbije, navela je masu građana da se zapitaju da li isto može da se učini i sa bankama.
- Da li će ovo važiti i za banke ? Kada sam kupovao stan i auto kažu samo po kursu banke te i te?
- Pre neki dan sam uplatio jednodnevni turistički izlet. U agenciji su mu računali kurs evra prema njihovoj banci i to 120.8 dinara za evro? - samo su neka od pitanja koja su čitaoci Telegrafa postavili na ovu temu.
Oni su naglasili da u menjačnicama ionako menjaju manje količine novca, dok velike sume "obrću" isključivo u banci, gde su, po mnogima od njih, razlike u odnosu na srednji kurs "velike".
Stručnjaci su za Telegraf.rs objasnili da Narodna banka Srbije ne samo da može da ograniči i kurs po kome posluju privatne banke, nego je to ona odavno i uradila.
- To već odavno postoji, ali u Zakonu o prometu devizama. Ovde treba razlikovati dve stvari - efektivu i devizu. Kada pričamo o menjačnicama, govorimo o efektivi, tj. gotovom novcu, dok u kontekstu banki pričamo o devizama. Kurs za efektivu i devize se razlikuje - kaže dr Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
On objašnja da se ova odluka Narodne banke odnosi se na efektivu. NBS dosada nije ograničavala menjačnice i pošte, ali već je 99 odsto menjačnica poslovalo unutar tih margina ±1,25 odsto. Sa druge strane, kurs u bankama je ograničen davno.
- Banke ne smeju da stave kurs kakav hoće, samo što je u odnosu na gotov novac za devize veća margina, jer je deviza širi pojam. To je regulisano Zakonom o deviznom poslovanju, mislim da je margina za devize ±2,25 ili ±2,5 odsto. One ne smeju van te margine, samo što je ona šira u odnosu na gotov novac - objasnio je profesor Grubišić.
(D.D.S.)