Sve što morate da znate o pitanjima na papiru koje banke traže do 25. decembra: Da li rizikujete gubljenje para i šta se dešava ako slažete?

Banka može blokirati u potpunosti ili delimično poslovne odnose sa klijentom

O Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, zbog koga građani Srbije najkasnije do 25. decembra moraju da daju pismenu izjavu u svojoj banci o tome jesu li funkcioneri, jer će im inače banka blokirati račun i zarobiti pare, postavlja se sve više pitanja kako se ovaj rok bliži. Ko proverava istinitost tvrdnji koje se daju u banci i šta se dešava ako neko ne prati medije, te do kraja decembra ne popuni upitnik, pitaju se građani.

Razlog svemu je to što je unapređeni zakon, usklađen sa propisima EU, počeo da se primenjuje 1. aprila 2018. godine.

- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je stupio na snagu 25. decembra prošle godine i od tada je ostavljen rok od godinu dana da banke primene određene radnje u odnosu na stranke sa kojima imaju poslovni odnos. NBS je pravovremeno reagovala i priredila Smernice za primenu ovoga Zakona u februaru ove godine. Banke su imale obavezu da do 25. marta prilagode svoje interne akte tako da uvažaju instrukcije iz Smernica, kako bi početak primene Zakona koji je predviđen za 1. april dočekale spremne. Ovaj rok je ispoštovan. - kaže dr Velimir Lukić, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Bankama je ostavljen samostalan izbor načina informisanja stranaka i prikupljanja neophodnih informacija i izjava od njih, ističe on.

- Obaveštavanje klijenata može da se obavi putem redovne pošte, e-mejla ili SMS poruke. Tražena izjava može da se popuni lično na šalteru, ali i popunjena prosledi na odgovarajućem obrascu banke poštom ili e-mejlom. Ažurne banke su postavile rokove za prikupljanje izjava od klijenata koji su bili kraći od krajnjeg roka predviđenog propisima (pre 25. decembra), dok su banke koje su relativno kasnije počele sa informisanjem svojih klijenata naznačile krajnji rok kao merodavan (25. decembar) - objašnjava profesor Lukić.

Većini je jasno da se ove mere uvode kako bi se izbegla zloupotreba od strane jednog tipa funkcionera, ali postavlja se pitanje ko će proveravati istinitost i verodostojnost odgovora koji su dati u ovom upitniku. Šta se dešava ako neko slaže u jednom od ponuđenih odgovora?

- Međunarodno telo za definisanje standarda sprečavanja pranja novca FATF pomaže zemljama članicama u oblikovanju mera i radnji koje pospešuju borbu protiv pranja novca. Jedna od njihovih preporuka odnosi se i na utvrđivanje da li je stranka funkcioner ili povezana sa istim - ističe profesor Lukić.

- S obzirom da postoje dostupne baze u kojima se može proveriti ko je funkcioner, a ko nije, i to kako u zemlji (npr. Agencija za borbu protiv korupcije) tako i u inostranstvu (npr. baze kojima upravljaju kompanije Thomson Reuters ili Dow Jones), prvi nivo analize rizika od pranja novca je unakrsna provera podataka koje je prikupila banka i podataka iz drugih baza. Svaka kolizija u podacima kojima raspolažu pored banaka i NBS i druga relevantna tela (Uprava za borbu protiv pranja novca, Poreska uprava itd) signalizira potencijalne slučajeve pranja novca - dodaje on.

Sloboda koja je ostavljena bankama donekle ipak zbunjuje korisnike, jer dok jedni navode da neće uvesti sankcije po one koji ne daju izjavu do 25. decembra, te da će ih i kasnije pozivati da je daju, druge navode da će čekati samo do kraja novembra...

Proizvoljan rok ukazao je na izvesne nepreciznosti ovih mera.

- Posledice nedostavljanja Izjave o utvrđivanju funkcionera zavise od odluke same banke. Banka može blokirati u potpunosti ili delimično poslovne odnose sa klijentom. Njena obaveza shodno odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga je da klijenta uredno informiše o preduzetnim radnjama u tom slučaju.

Treba imati u vidu da svaki nastavak poslovnog odnosa banke sa klijentom koji je suprotan novim propisima povlači mogućnost reakcije NBS i primene sankcionišućih mera protiv banke - kaže Lukić.

Pročitajte detaljnije uputvo OVDE.

(Telegraf.rs/ D.D.S.)