Da li Srbin sa prosečnom zaradom može da uštedi za 13. platu?

Kako trenutna prosečna zarada iznosi nešto više od 49.000 dinara, da bi se uštedela cela jedna plata potrebno je svakog meseca odvajati oko 4.000

Bliži se kraj godine, vreme kada počinjemo da se nadamo da će firma u kojoj radimo ove godine odlučiti da nam isplati 13. platu. Za veliku većinu radnika čije se kompanije ne odlučuju na ovaj potez ostaje da pokušaju sebi sami da je obezbede nešto slično krajem sledeće godine.

Da mogućnost uštede raste sa rastom zarade svima nam je jasno, ali da li i velika većina ljudi koja zarađuje oko proseka može sebi da priušti da za godinu dana uštedi celu jednu platu, pitanje je koje nas sve muči.

Preporučujemo

Kako trenutna prosečna zarada iznosi nešto više od 49.000 dinara, da bi se uštedela cela jedna plata potrebno je svakog meseca odvajati oko 4.000 dinara.

Profesor Ekonomskog fakultera dr Velimir Lukić smatra da je to moguće.

- Pod pretpostavkom da ste zaposleni cele godine i da je isplata plate redovna, to bi značilo da oko 92 odsto plate odlazi u tekuću potrošnju za pokriće redovnih izdataka, a preostalih 8 odsto ostaje ušteđeno. Ovaj cilj nije preterano ambiciozan, pa time ni nedostižan. Tako svako sebe može obradovati 13. platom - kaže Lukić.

On daje i nekoliko saveta kako to učiniti.

- Najbolje je otvoriti štedni račun po viđenju i na njega, nakon svake plate, permanentno uplaćivati, po mogućnosti fiksiran iznos, u apsolutnom ili procentualnom izrazu. To doprinosi razvijanju navika štednje i brzo daje konkretne rezultate - kaže Lukić.

On napominje da usluga mobilnog bankarstva omogućuje da se ovaj interni prenos obavi bez napora i troškova.

- Takođe, oni koji žele da uštede trebalo bi da naprave listu artikala ili usluga kojih su spremni da se odreknu u tekućem mesecu, a umesto toga taj iznos neka postane ušteđevina. Jedna američka avio kompanija je iz porcije obroka za putnike prve klase izbacila jednu maslinu. Uštede na godišnjem nivou su se merile u stotinama hiljada dolara - kaže sagovornik Telegrafa.

Ovaj optimizam, ipak, kod mnogih nestane u sudaru sa životom, jer je prosečna potrošačka korpa 20.000 dinara skuplja od prosečne plate, a i ona sama sadrži minimum namirnica, minimalne troškove za odeću, smešan trošak za zabavu, neznatan iznos za rekreaciju i skoro pa nepostojeći za obrazovanje.

Zato porodica u kojoj roditelji zarađuju prosečnu platu sa ovim iznosom ne može da pokrije ni osnovne troškove života, što pokazuje i podatak da dozvoljeni minus koristi oko 4 miliona ljudi, dok je 239.000 zbog problema da ga otplati skliznulo u nedozvoljeni.

To znači da mogućnost da od prosečne plate uštedi za 13. zaradu imaju samo oni koji nemaju porodicu. Ta mogućnost je najviša u slučaju onog dela zaposlenih koji nemaju ni obavezu plaćanja rate za stambeni kredit ili kirije za stan.

(G. A.)