Dejan je u posao uložio 250.000 dinara, a sada ne može ni da bude na nuli. Očajni poljoprivrednici masovno prekidaju berbu (FOTO)

Berbu su počeli 25. juna a najviše u jednom danu nabrano je kaže 480 kilograma

U valjevskom kraju malina se trenutno gaji na blizu 2.000 hektara što je apsolutni maksimum. Od toga remontantne sorte zauzimaju oko 30 odsto površina.

Čudo u Valjevu na Malu Gospojinu: Voćnjaci se zabeleli, domaćini strahuju da je to loš znak (FOTO)

Za razliku od prethodnih nekoliko godina, kada su poljske sorte maline srpskim proizvođačima donosile dobru zaradu, što je bio jedan od razloga za njihovo širenje, ove godine mnogi malinari su zbog niske otkupne cene razočarani. Ove godine otkupna cena dvorodih sorti, koje plod donose do kasne jeseni, na početku berbe bila je 110 dinara, da bi završila na 60 dinara za kilogram. Ova cena je prekinula branje i ranije nego što se očekivalo.

Ovo je druga godina kako porodica Đelmaš iz ubskog sela Gvozdenović ubira plodove iz zasada koji se prostire na površini od 90 ari. U podizanje zasada od 6.000 sadnica, koji je pod sistemom za navodnjavanje, investirali su preko 250.000 dinara. Uložen novac im se, kažu, već vratio, ali po rečima Dejana Đelmaša da je ove godine bio veći rod bilo bi i zarade jer je prošle godine bilo dve tone maline. Berbu su počeli 25. juna a najviše u jednom danu nabrano je kaže 480 kilograma.

- Ove godine smo nabrali 3.800 kilograma, a berbu smo prekinuli kada su otkupljivači spustili cenu na 60 dinara. Na početku berbe otkupna cena je bila 110, zatim 90, a pred sam kraj 60 dinara. Sa tom cenom nije moguće platiti ni nadnicu beračima. Imao sam i po pet do šest radnika. Nadnica je bila 2.000 dinara uz obrok i dok dodam osatle troškove budem u minusu, tako da više nije bilo računa da nastavimo berbu.

- A mislio sam da je prošlogodišnja cena od 120 dinara po kilogramu bila mala, a da je ove godine bilo tako ja bi bio prezadovoljan. Ipak i pored kiše zadovoljan sam rodom jer sam čuo da ni ''vilamet'' ove godine nije bio skuplji, jer je bio lošeg kvaliteta. Neću povećavati površine i održaću ovu proizvodnju. Nadam se boljoj ceni iduće godine, u suprotnom - neću je brati - kaže Đelmaš.

Jedan od razloga za širenje dvorodih sorti maline je što su proizvođači tražili da se produži vreme berbe kako bi mogli da stignu da oberu malinu i da duži vremenski period imaju dobru zaradu.

Sa druge strane, prema rečima Srđana Stanojlovića iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo, 'ideja bila da proizvođač posle obavljene berbe standardnih sorti nastavi sa berbom dvorode maline koja se nalazi u blizini domaćinstva na 20 do 30 ari kućnog placa i malo dopuni kućni budžet. Međutim, pošto nije bilo dovoljno standardne maline, otkupljivači su počeli da kupuju i dobro plaćaju dvorodnu malinu i po tri evra za kilogram što je dovelo do haosa na tržištu'.

- Svi su sadili, i oni koji su malinu videli samo na TV tako da je došlo do prebukiranja tržišta sa robom, a naravno i do naglog pada cene u otkupu. Trenutno se malinarstvo u kolubarskom okrugu nalazi u toj fazi da smo imali jako lošu otkupnu cenu i za standardnu malinu koja se kretala od 140, pa je završila na 90 dinara, a dvoroda se kupovala od 110 da bi se berba završila na 60 dinara za kilogram.

- To je dovelo do velike razočaranosti proizvođača iz Beograda, Novog Sada, Nemačke, Austrije i odakle sve ne, a koji su podigli od jednog do pet hektara maline, misleći da će tu ostvariti neku fantastičnu zaradu. Oni su ove godine masovno napuštali zasade tako da ih očekuje zaoravanje i sadnja, možda, opet neke moderne voćne kulture - navodi Stanojlović.

(S.S.)