Stariji sve duže žive, pa države pomeraju starosnu granicu za odlazak u penziju? Ovim zemljama prete "globalne bombe" i kriza (INFOGRAFIKA)

Prema podacima Svetske banke, penzioneri u šest zemalja sa najboljim penzionim sistemima žive između osam i 11 godina duže

Penzioneri u Holandiji, Turskoj i Hrvatskoj primaju više od 100 odsto plate kada se penzionišu. Zapravo, holandski i turski penzioneri dobijaju 101 i 102 odsto, dok recimo hrvatski penzioneri dobijaju velikodušnih 129 odsto plate. Ovo su podaci OECD-a, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je analizirala podatke 35 zemalja članica, kao i određeni broj drugih nacija, piše weforum.org.

Radni vek moraće da bude još duži: Ekonomisti obrazložili ovaj stav i izneli zabrinjavajuće podatke

Preporučujemo

Prema ovim podacima, Portugalci i Italijani dobijaju sasvim zadovoljavajuće penzije u odnosu na zarade, 95 i 93 odsto od plate. Na drugom kraju skale su penzioneri u Velikoj Britaniji, koji imaju najgore uslove od svih OECD zemalja. Oni primaju samo 29 odsto od plate koju su zarađivali. Čisto poređenja radi, OECD prosek je 63 odsto, a prosek u EU je 71 odsto.

SVE BOLJA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA, PA PENZIONERI SVE DUŽE ŽIVE

Iako mnoge od ovih brojki deluju velikodušno, oni samo maskiraju mnoge ozbiljne probleme. Poboljšana zdravstvena zaštita u razvijenom svetu znači da ljudi duže žive, što znači da na penzije odlazi više novca nego što je sistem dizajniran da podnese. Prema podacima Svetske banke, penzioneri u šest zemalja sa najboljim penzionim sistemima žive između osam i 11 godina duže.

OČEKUJE NAS NAJVEĆA PENZIONA KRIZA U ISTORIJI

Penzioni sistemi u Velikoj Britaniji i Holandiji, kao i još nekim zemljama u svetu, opisani su kao "globalne bombe", napisao je u izveštaju Svetski ekonomski forum. Ovo je zato što se očekuje da ovi sistemi stvore deficit do 2050. godine od 224 biliona dolara čime će se stvoriti najveća penziona kriza u istoriji. Mnoge zemlje, uključujući nekoliko članica EU i OECD-a, iz tog razloga povećavaju granicu nakon koje muškarci i žene mogu da se penzionišu.

U Velikoj Britaniji, primera radi, godine za državnu penziju povećaće se i za žene i za muškarce na 66 do oktobra 2010. godine. Vlada planira dalja povećanja, pa će se godine za odlazak u penziju još podići, na 67, između 2026. i 2028. godine. Velika Britanija naložila je poslodavcima da obezbede penzioni plan zaposlenima koji imaju 22 godine i više i zarađuju najmanje 10.000 funti godišnje.

Pogledajte kakva je trenutna situacija u Evropi kada je u pitanju odlazak u penziju:

Očekuje se da u Austriji do 2033. godine budu izjednačene godine odlaska u penziju žena i muškaraca (65). U Hrvatskoj će do 2038. godine granica za muškarce i žene biti izjednačena i pomerena na 67 godina. Granica za odlazak žena u penziju će se prvo do 2030. godine pomeriti na 65 godina. U Danskoj granica za penziju će postepeno biti podizana da bi 2022. godine dostigla 67 godina.

Od 2030. godine pa nadalje granica će biti podizana maksimum godinu dana na svakih pet godina zavisno od produžetka života stanovništva. Tako će do 2031. godine granica biti 68 godina, 2032. godine biće 69 godina, itd.

U Nemačkoj i Francuskoj će moći da se ode u penziju sa 67 godina, u Nemačkoj do 2029. a u Francuskoj do 2023. godine. U Italiji će starosna granica za odlazak u penziju biti 67 godina do 2021. godine.

(Telegraf.rs)