Brda bačenog krompira, trotoari prekriveni malinama, reke prosutog mleka: Poljoprivrednici bacaju hranu, a ljudi nemaju šta da jedu

U Srbiji ima mnogo onih koji jedva spajaju kraj s krajem i kojima je kilogram povrća, a posebno voća sve veći luskuz

Tone krompira, malina, krastavaca, lubenica, kupusa i tikvica srpskih poljoprivrednika umesto u tanjirima završavaju bačene u jaruge pored puta, u zabačene šume i livade.

Nezadovoljni otkupnom cenom i uslovima na tržištu mali srpski proizvođači sve češće u znak protesta bacaju svoj godišnji rod, jer im se, kako kažu, više isplati da ga se reše, nego da ga prodaju po ceni koja im se nudi.

Preporučujemo

Svaki četvrti Srbin na ivici siromaštva! (FOTO)

Slike čitavih brda bačenih tikvica, pločnka prektivenih malinama i reka prosutog mleka bodu oči velikom delu ove naše zemlje u kojoj i dalje ima mnogo onih koji jedva spajaju kraj s krajem i kojima je kilogram povrća, a posebno voća sve veći luskuz.

U svetu gladuje oko 815 miliona ljudi, a podaci pokazuju da ih u Srbiji ima oko pola miliona. I dok se na sve strane apeluje na prodavce da ne bacaju ostatke hrane, već da ih preusmere na narodne kuhinje, prihvatilišta, svratišta i Crveni krst, naši poljoprivrdnici ne bacaju viškove, već čitav rod, ili preoravaju njive, jer im se ne isplati da beru plodove.

Tako je jedan poljoprivrednik okačio na Fejsbuk grupu koja okuplja poljoprivredne proizvođače fotografiju ogromne količine bačenih tikvica kojima ništa ne fali. Iako je očekivao podršku kolega, usledila je salva pogrdnih komentara i kritika na račun ovog poteza.

- Pored toliko gladnih ti bacaš hranu - jedan je od komentara.

- Nikada se ne baca ono u šta si uložio trud i novac da proizvedeš - nadovezao se drugi.

- Ja bih ti sve to uzeo - pisalo je.

- Ovo je sramota - komentarisali su mnogi.

- Čega se pametan stidi...- napisao je još jedan kolega poljoprivrednik.

Ubrzo potom i fotografija i komentari su nestali sa ove Fejsbuk grupe, ali su tikvice ostale da trunu na nekom poljančetu.

Agroekonomista Milan Prostran objašnjava da su naši poljoprivrednici poprimali manire evropskih koji na taj način izražavaju protest.

- Slobodno tržošte i poljoprivreda ne idu ruku pod ruku. Poljoprivreda bi morala da ima drugačija pravila, ali neoliberalni kapitalizam sve izlaže žestokoj konkurnciji. To je jedan surov sistem koji funkcionište po onoj narodnoj "Kom opanci, tom obojci" - objašnjava on.

Prostran objašnjava da poljoprivrdnici najčešće uništavaju povrće.

- Bilo je tu velikih zaoravanja kupusa i krompira, bacanje krastavaca. Najčešće strada povrće koje može dugo da stoji, a poljoprivrednici nemaju magacine, hladnjače, a ni postrojenja za preradu u kojima bi mogli da ga čuvaju. Kada shvate da ne mogu da zarade koliko su očekivali, gube volju da rade, pa rod bacaju u znak protesta, što ne bi trebalo da se dešava - kaže Prostran.

Sa druge strane, imamo primer poljoprivrednika iz Bijelog polja koji je razočaran u cenu malina odlučio da pokloni nekome čitav malinjak, a voće je darovao vrtićima, staračkom domu i brojnim porodicama. Ali, ni jednu jedinu malinu nije bacio!

Kakav je vaš stav o ovakvom vidu protesta? Pišite nam u komentaru.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)