2 grama šunke, delić jajeta, vekna hleba i meda "na vrh kašičice": Kako izgleda naš obrok po potrošačkoj korpi (INFOGRAFIKA)
Dok srpska potrošačka korpa sadrži samo neophodno, u britanskoj je i mini kompjuter, risiver za digitalnu televiziju, beli rum, borovnice...
Ako bismo jeli onako kako nam zvanična potrošačka korpa nalaže, tročlana porodica bi na hranu trošila 100 dinara po obroku.
Sadržaj potrošačke korpe u Srbiji, kojom se meri naš standard, nije menjan od 2011. godine, a namirnice koje se u njoj nalaze su skromnog kvaliteta i još skromnijih količina.
Preporučujemo
Pronađite svoju platu: Prosvetari su započeli štrajk zbog platnih razreda, a nikome nije jasno o čemu se radi (TABELA)
Od 1. oktobra veće penzije, plate rastu do kraja godine
Ako bismo stvarno jeli "po potrošačkoj korpi", u toku dana svako od nas bi mogao da pojede 7,7 grama junećeg, 44,4 grama svinjskog mesa i 2,2 grama džigerice. Ako vam mesni ručak deluje "tanko", čekajte da vidite šta vam je statistika namenila za doručak. Ako ništa drugo, hleba neće manjkati. Svakog člana porodice, svakog dana u mesecu sleduje 300 grama hleba, odnosno cela jedna vekna.
A uz hleb - 3 grama kačkavalja, 4 grama viršli, 2 grama šunke, manje od pola čaše jogurta, 0,7 jaja i petina čaše soka. Za mesec dana za tri osobe predviđena je jedna konzerva sardina i pola tepsije bureka.
Ako vodite zdrav život i jutro započinjete kašikom meda, izaberite najmanju koju imate, jer su 2,2 grama, odnosno "na vrh kašičice" sve što dobijate.
Ni slatkoljupci se neće baš ovajditi, posebno ne ljubitelji čokolade. Ako uzmete tablu od 100 grama i podelite je na 45 jednakih delova, dobijate komadić koji teži tačno 2,2 grama. E, toliko čokolade nam sleduje po zvaničnoj statistici.
Koliko je "korpa" vitaminski siromašna, pokazuje podatak da među voćem i povrćem krompira ima količinski onoliko koliko ima ostalog povrća zajedno, kao i da ima duplo više gaziranih sokova, nego voćnih.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača objašnjava da je problem što se položaj građana gleda kroz tu prosečnu potrošačku korpu koja pokriva vrlo mali broj potrošača, jer je za neke nedostižna, a za neke smešna.
- Uporedo sa potrošačkom korpom, potrebno je ući u analizu potrošačkih grupa po mestu življenja, jer su troškovi života različiti u Srbiji. Čak se dešava da su u uutrašnjosti, gde su plate niže, neke cene veće nego u Beogradu - kaže Bogosavljević.
Dok srpska potrošačka korpa sadrži samo neophodno, u britanskoj je i mini kompjuter, risiver za digitalnu televiziju, beli rum, borovnice, smrznute pice i hamburgeri, gotove torte, nekoliko vrsta hleba, žitarica, sireva, mlečne formule za bebe, fileti ribe, losos...
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)