Velika potražnja za ogrevnim drvetom: Srbi se sve više vraćaju cepanicama, ali ih najneefikasnije koriste
Stručnjaci kažu da bi upotreba ogreva mogla da prođe i jeftinije i efikasnije
U većem delu zemlje potražnja za ogrevnim drvetom je, kažu, dvostruko veća nego lane. To ne čudi, jer je grejanje na drva godinama najjeftinije. Stručnjaci kažu da bi moglo biti i 20 odsto jeftinije da se pravilno koristi.
Prema procenama, trećina domaćinstava se greje na čvrsti ogrev i to sve više na drva, jer su i jeftinija i čistija od uglja.
Preporučujemo
Nedopustivo je da ratni zločinci slobodno šetaju ulicama Vukovara: Nakon optužbi stranačkog kolege, Kolinda uputila oštru poruku
Samo jedno vozilo blokiralo celu Gazelu: Ogromna kolona protegla se od Novog Beograda do Autokomande
Brže do novca: Zapisnik o saobraćajnom udesu sada se direktno šalje osiguravajućim društvima
U traganju za jeftinijim grejanjem pojedini su odjavili grejnje iz toplana i vratili se ogrevnom drvetu. Građanima je isplativije i od struje i gasa.
- Može da kupi tri metra, može da kupi pet metara, može tri-četiri puta na rate, a gas ne može da se plati na rate, već mora svakog meseca od redovnog primanje i to mu je kraj - kaže Zoran Urošević iz Jagodine.
I računica Agencije za energetiku pokazuje isplativost, ako domaćinstvo ima savremeni šporet, koji efikasnije greje, i ako cena ogrevnog drveta ne prelazi 4.500 dinara.
- Ukoliko neko prelazi sa centralnog grejanja, gde se grejao ceo stan i plaćao za ceo stan i sada koristi drvo gde će grejati jednu ili dve prostorije, definitivno će ga mnogo manje koštati, ali će imati slabiji kvalitet grejanja - objašnjava Aca Vučković iz Agencije za energetiku.
Istraživanja potvrđuju da Srbija u poređenju sa zemljama regiona najneefikasnije koristi ogrevno drvo i količinski ga najviše troši jer se loži sirovo drvo, puno vode.
Stručnjaci savetuju građane da kupuju ogrev u maju i aprilu, kada su cene najniže.
- Domaćinstvo, kada bi koristilo samo prosušeno drvo koje je stajalo šest meseci i duže, potrošilo bi negde između 16 i 21 odsto manje drveta, u odnosu na domaćinstva koja koriste sirovo drvo - napominje profesor Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta.
Zbog veće tražnje raste i nelegalna seča šuma. Od početka godine samo u šumama kojima gazduju "Srbijašume" bespravno je posečeno 5.000 kubnih metara.
Najviše kradenih drva iz privatnih šuma ima u prometu na teritoriji Kragujevca, Vranja, Knjaževca, okoline Beograda i na pravcu od Loznice ka Šapcu.
(Telegraf.rs/RTS)