Kako Srbi zarađuju 2.000 dolara mesečno iz fotelje

- Ništa nije sigurno, ali, kada se sve uzme u obzir, možete zaraditi dovoljno novca za tri nedelje da biste živeli udobno šest meseci. To je zaista najslađe na kraju

Na hiljade ljudi na Zapadnom Balkanu radi preko raznih onlajn frilens platformi, ali takvi poslovi ne pružaju zdravstvenu zaštitu, niti socijalnu pomoć. Jedina alternativa onima koji tako zarađuju iz Srbije bilo bi da se odsele i potraže posao u inostranstvu.

Programeri, oslobodite se ovih mitova o radu na daljinu

Preporučujemo

Četiri razloga da zauvek ostanete frilenser!

Prosečna mesečna neto plata u Srbiji je u junu bila 417 evra (489 dolara), prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Radnici u Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama Zapadnog Balkana koje nisu pristupile Evropskoj uniji, ne prolaze ništa bolje. Čak ni u najsiromašnijim zemljama Zapadnog Balkana nije toliki minimalac.

Ali, umesto da pakuju svoje kofere i kupuju putne karte za druge zemlje u Evropi, Kanadi ili Sjedinjenim Državama, što njihovi sunarodnici rade decenijama, mladi ljudi su otkrili virtualni balkanski san: da ostanu kući sa porodicom i prijateljima i zarađuju novac po evropskim standardima.

Digitalne platforme za zapošljavanje kao što su Upwork i Toptal nude frilens posliće sa znatno većim zaradama nego što je to slučaj sa klasičnim poslovima na zapadnom Balkanu. Ali, one ne nude nikakvu sigurnost: radnici nemaju trajne poslodavce, i imaju konstantnu konkurenciju od ostalih kolega iz celog sveta.

- Razlika je u tome što ste slobodni, možete stvarno dobro da živite, ali morate da uložite malo vremena i napora - rekao je Đorđe, 3D umetnik iz Srbije za dw.com koji nije želeo da mu puno ime bude objavljeno.

Privlačilo ga je fleksibilno radno vreme, ali pre svega visoka cena satnice.

- Ništa nije sigurno, ali, kada se sve uzme u obzir, možete zaraditi dovoljno novca za tri nedelje da biste živeli udobno šest meseci. To je zaista najslađe na kraju.

BEZ SOCIJALNE I DRUGIH VIDOVA ZAŠTITE

Ove godine, Beogradski Centar za istraživanje javnih politika je uveo nove napore u zagovaranju neformalnog onlajn rada u Srbiji. Centar je ustanovio da je u aprilu i martu, kada su prikupljani podaci, registrovano 16.000 korisnika na onlajn platformi za zapošljavanje iz Srbije. Od toga je samo 465 njih uspelo da pronađe poslove i zarađuje novac. Ljudi koji traže posao na ovaj način uglavnom su visoko obrazovani i starosti od 26 do 35 godina.

Istraživanje Centra pokazuje da frilenseri od inostranih klijenata zarađuju oko 2000 dolara (1700 evra) mesečno - što je četiri puta više nego što radnici na svim ostalim poslovima u Srbiji zarade.

- Međutim, za razliku od zaposlenih koji rade "van mreže", frilenseri nemaju nikakva radna prava kada je u pitanju socijalna sigurnost - rekla je istraživač Branka Anđelković za dw.com.

- Većina poslodavaca dolazi iz Velike Britanije i SAD. Radnik koji živi u SAD ima zakon koji ga štiti, dok "digitalni" radnici iz Srbije nemaju zaštitu - istakla je dodajući da je "digitalna" radna snaga važan fenomen, ali da bi trebalo uzeti u obzir sve mane i prednosti takvog posla.

Jedno stvar je što mnogi frilenseri na Balkanu ne registruju svoje prihode i ne plaćaju poreze. U osnovi, oni rade nezakonito. Jedini način da se povežu s javnim službama ili se zaštite je da registruju svoj rad kao preduzetničku aktivnost i plaćaju porez, što mnogi izbegavaju.

JEFTINU RADNU SNAGU TRAŽE NA BALKANU

Poslednjih godina, strani poslodavci sve češće na Balkanu traže jeftinu radnu snagu. Srbija i Makedonija čak se takmiče kako da privuku kapital tako što kompanijama nude velikodušne subvencije do 10000 evra po svakom zaposlenom. Istraživači Centra za istraživanje javnih politika ističu da onlajn radnici sa područja Balkana primaju daleko manje plate od radnika u zemljama u kojima se nalaze njihovi poslodavci.

- Niko ne govori o kvalitetu posla - rekao je Krunoslav Stojaković, šef beogradske kancelarije nemačke Fondacije Rosa Lukemburg pomenuvši da niko nije toliko usmeren na uslove rada u trenutku visoke nezaposlenosti, te su ljudi prinuđeni: svako mora u svakom trenutku da prihvati svaki posao.

Čak i ako šest zemalja zapadnog Balkana uspe da održi konzistentan rast od 3-4 odsto godišnje, ipak će im trebati četvrt veka da bi sustigli evropski prosek. Malo je onih koji su optimisti da će se to dogoditi, a mladim ljudima neće više biti dovoljna samo nada da ostanu.

Čak ni relativno visoki prihodi preko Interneta neće biti dovoljni da mladi radnici ostanu ravnodušni na nerešena strukturna pitanja, propadanje medicinskih ustanova, socijalne ustanove koje su od male pomoći, visok nivo političke korupcije i siromaštvo. Kada je ova priča prvi put objavljena na srpskoj strani DV-a, jedan čitalac je napisao u komentarima: "Srpski san i dalje napušta Srbiju".

(Telegraf.rs)