Koja je tajna uspeha srpskog piva?

Naša zemlja drugi je po veličini izvoznik piva u zemlje EU

Dane piva koji se obeležavaju u avgustu, Srbija je treću godinu za redom proslavila kao drugi svetski izvoznik piva u Evropsku uniju. Prema istraživanju Eurostata, kada Evropljani biraju pivo koje nije iz EU, oni prvo traže meksičko, a zatim - srpsko. Kupuju ga najviše Bugari, pa Mađari i Hrvati, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

16. Belgrade Beer Fest 15-19. avgusta: Više od 59 sati besplatnog muzičkog programa (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

U Udruženju pivara Srbije kažu da glavne pivare u zemlji svake godine samo povećavaju izvoz u Uniju, a da je razlog za to "kvalitetno pivo koje se priprema od kvalitetnih domaćih sirovina". Makroekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da su ove količine ipak zanemarljive u odnosu na ukupnu potrošnju EU, ali da se srpsko pivo dobro kotira prevashodno zbog "niske cene u odnosu na konkurenciju".

Bez obzira na to koliko Evropljani zaista vole i piju piva iz Apatina, Zaječara ili Čelareva, srpska pivarska industrija prošla je kroz jednu od najuspešnijih privatizacija u zemlji, kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Flaše koje se pune van EU, najviše dolaze iz Meksika, odakle su Evropljani kupili 211 miliona litara piva u 2017. Na drugom mestu je Srbija, sa 48 miliona litara, koliko je u EU stiglo tokom prošle godine.

Srbija je tako "pretekla" i pivo iz dve najveće svetske industrije - Amerike i Kine. One su u uniju izvezle 39, odnosno 16 miliona litara u 2017. godini. Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u pivarstvu, govore podaci Privredne komore Srbije. Prosečno izveze oko milion hektolitara piva, a uveze oko četvrtinu te količine. Ubedljivo najviše piva šalje se u susednu Bosnu i Hercegovinu, više od polovine od ukupnog izvoza.

Ipak, susedi koji su već u uniji zapravo su označili Srbiju kao "zemlju piva". Skoro petina srpskih flaša izveze se u Bugarsku, osam odsto u Mađarsku, a sedam u Hrvatsku. Taj procenat konsantno raste poslednje četiri godine, kaže Rebeka Božović iz Udruženja pivara Srbije.

- Veoma smo ponosni što naše članice već tri godine svrstavaju Srbiju na drugo mesto zemalja uvoznica piva u Evropsku uniju. Time samo potvrđujemo da naši potrošači treba da budu sigurni da piju kvalitetno pivo koje se priprema od kvalitetnih domaćih sirovina. Više od 89 odsto sirovina se nabavlja u Srbiji. Nabavka srpskog hmelja iz godine u godinu raste, što predstavlja podsticaj za razvoj srpske poljoprivrede - kazala je ona.

Ipak, najveće pivare u Srbiji, koje su u vlasništvu pivarskih svetskih giganata, nisu dostavile BBC-ju podatke o tome koje pivo više izvoze - domaće brendove ili planetarno poznate.

Kažu, to je poslovna tajna.

Kako su privatizovane pivare u Srbiji

Industrija piva i slada u Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, a trenutno zapošljava više od 2.500 radnika. Ova industrija sarađuje sa granama privrede gde posao dobija čak 35.000 ljudi, kažu iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji radi osam velikih pivara, a samo jedna od njih istovremeno zadovoljava dva uslova - da je u državnom vlasništvu, a da nije u stečaju.

- Pivska industrija je, pored cementara i slatkiša, među najboljim srpskim privatizacijama, do kojih je došlo nakon 2000. godine. Odmah je napravljena selekcija, neke fabrike su propale, a druge su kupili najveći svetski proizvođači. Iako zvuči surovo, to je tajna uspeha - objašnjava Milan Kovačević.

To što su privatizacije pivara, sa nekoliko izuzetaka, izvršene brzo i u drugom naletu, doprinelo je i da bolje prođu, dodaje Kovačević.

Kao primer najmanje uspešnih privatizacija u Srbiji, Kovačević pominje farmaceutsku industriju, preradu mesa i voća.

"Krigla ide jeftinije"

Da uspeh ne leži u tome što "susedi jednostavno obožavaju srpsko pivo", za BBC na srpskom objašnjava Zdravković, koji vodi portal "Makroekonomija".

- Srbija je dobro iskoristila nekoliko faktora. Prvo, na listi nema Velike Britanije, a samo SAD izvozi u UK pivo u iznosu od 33 miliona evra. Takođe, kako je najvećim delom izvoz u EU koncentrisan na Bugarsku, to je verovatno posledica poslovanja Delez grupe, odnosno kupovine Maksija, jer je Maksi razvio mrežu prodavnica u Bugarskoj. Slično je i sa Merkatorom, Agrokor je napravio priliku za izvoz u Hrvatsku i druge članice EU - kaže Zdravković.

Kao glavni uzrok za sanduke napunjene omiljenim pićem koje odlaze put EU, Zdravković navodi cenu.

- Pivo je u Srbiji tri puta jeftinije nego na primer u Sloveniji, a duplo je povoljnije nego u Hrvatskoj. Iz Srbije ide po bitno nižim proizvodnim cenama pa to može da objasni da su trgovci i pivari lakše prevazišli ograničenje u trgovini - kazao je on.

U uporednoj analizi sa 27 EU zemalja, kažu iz Udruženja za prehrambenu industriju PKS, Srbija je na 25. mestu po kupovnoj moći.

Srbija je na osmom mestu po visini akcize na pivo u maloprodaji i na 12. mestu po visini akcize na pivo u ugostiteljskim objektima.

- Ovo nas stavlja na prvo mesto u Evropi po jazu između kupovne moći potrošača i visine akciza - navode.

Kraft pivarstvo - "belgijsko nije uvek najbolje"

Kućne točilice i pivo iz burića su preteča zanatskog pivarstva u Srbiji, koje je poslednjih četiri godine zabeležilo ekonomski bum.

Iako količine još nisu velike, u Srbiji je u naletu kraft pivarstvo, kaže Vladimir Gošić, vlasnik portala "Svet piva".

- Dok mi razgovaramo, nastala je verovatno još jedna kraft pivara u Srbiji - priča Gošić.

Poslednji podaci iz Privredne komore Srbije govore o više od 39 registrovanih zanatskih pivara. Većina ih je u Beogradu i okolini, jer je potražnja u glavnom gradu i najveća, ali ih ima i u Novom Sadu i Nišu.

Od ukupnog broja zanatskih pivara u Srbiji, trećina proizvođača je u Vojvodini.

VIDEO: Daj mi sve, dabogda mi preselo! Devojka je osmislila pivo sa ukusom pice...

(Telegraf.rs/BBC na srpskom)