Sve o opasnoj gljivici zbog koje su Rusi stopirali uvoz srpskog voća: Od plodova pravi "mumije", a može da uništi i ceo rod
Monilinia fructicola po prvi put je detektovana u Srbiji pre sedam godina.
Rusija je najavila zabranu uvoza srpskih kajsija i breskvi zbog, kako je navela ruska služba za fitosanitarni nadzor, pojave opasne gljivice Monilinia fructicola. Zatražena je i hitna istraga od srpske i makedonske strane, a kako smo saznali od stručnjaka, reč je o relativno novoj bolesti biljaka koja se nalazi na "karantinskoj listi".
Preporučujemo
Šta će vam se desiti ako slučajno pojedete buđ? Ne paničite, ali držite oko na svojim simptomima
Pljuskovi uništili kvalitet voća i povrća: Proverili smo da li su cene veće
Kako Telegraf saznaje, ova gljivica zaista jeste opasna u smislu da se lako širi na druge plodove i stabla, ali nije otrovna za ljude. U Srbiji je po prvi put detektovana 2011. godine, a njeno prisustvo zabeleženo je u većem delu Evrope. Zbog toga, Rusija preduzima ozbiljne mere kako ne bi došlo do širenja bolesti na njihovoj teritoriji.
Obilne kiše koje su tokom ovog leta padale u Srbiji i Makedoniji pogodovale su razvoju gljivice, a voćari zbog kišnih dana nisu mogli redovno da tretiraju svoje plantaže. Ova zaraza je i kod nas na takozvanoj karantinskoj listi, ali ju je ipak teško kontrolisati u slučaju kišnih leta.
Ova patogena gljivica izaziva mrku trulež na plodovima, ali i sušenje cvetova, pa čak i grana na voću. Isti efekat na voće ima i Monilinia laxa, koja je u Srbiji dominantna, Monilinia fructigena i aktuelna Monilinia fructicola, koju su Rusi otkrili na našem voću. Ove tri vrste mogu u godinama koje su povoljne za njihov razvoj i potpuno da unište prinos voća.
Kiša i vlaga pokvarile voće namenjeno Rusima: Srbija ispravlja grešku
Sporna gljivica koja je otkrivena na srpskim breskvama i kajsijama Monilinia fructicola po prvi put je dospela u Evropu 2001. godine, a u Srbiji je detektovana po prvi put 2011. godine. Ostale grupe gljivice Monilinia odavno su poznate u Evropi. Bolest se suzbija fungicidima, ali za zaštitu se koriste preparati sa visokim rizikom za razvoj otpornosti na bolest.
Monilinia fructicola najčešće napada upravo breskve i kajsije, ali i nektarine i šljive. Može da prouzrokuje veoma ozbiljnu štetu ne samo na biljci i neubranim plodovima, već i prolikom transporta, čuvanja, pa čak i prodaje voća. Prema podacima stručnjaka to je najdestruktivnija vrsta roda Monilinia. Najveća šteta je kada zaraza zahvati plodove pred berbu, a zaraza se širi i dodirom plodova.
Ono što je zanimljivo je da mrka trulež koju izaziva Monilinia pretvara plodove u "mumije", jer se oni ne raspadaju se do kraja kada uvenu, već otvrdnu i ostanu da vise na grani ili padaju na zemlju, a gljivica ih "koristi" tokom zime za održavanje. Osim u "mumijama" ova bolest može da prezimi i u "rak ranama" kore obolelih grana i grančica.
Razlog za propust srpske strane u kontroli gljivice može biti i u njenoj prirodi. Naime, Monilinia fructicola izaziva i takozvane latentne infekcije, što znači da mogu biti pritajeni sve dok se ne pojave dobri uslovi za razvoj bolesti. Tako je moguće da gljivica ostane nevidljiva sve dok plodovi ne sazru.
VIDEO Ogromna zmija u malinama:
(M.Beljan - m.beljan@telegraf.rs)