Komisija za zaštitu konkurencije kaznila EPS Distribuciju uprkos odlukama sudova

U postupku koji je 2016. godine trajao samo pet meseci, KZK je donela rešenje da se EPS Distribuciju kazni sa 330 miliona dinara

Vrhovni kasacioni i Upravni sud poništili su prvo rešenje koje je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) donela protiv EPS Distribucije i vratili predmet na ponovno razmatranje, ali je KZK i u ponovnom postupku ostala pri odluci da kazni ovo preduzeće.

Ukinutim rešenjem EPS-u je bila izrečena kazna od 330 miliona dinara, pošto je Komisija utvrdila da je to preduzeće zloupotrebilo dominantan položaj na tržištu distribucije električne energije primenjivanjem nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se neki od njih dovodeni u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente.

Preporučujemo

EPS Distribucija ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu, nakon čega Upravni sud donosi presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije naloživši im da vrate svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate i da vrate predmet na ponovni postupak. Posle ponovljenog postupka KZK donosi novo rešenje u kom potvrđuje prethodno.

Poništena presuda EPS-u: Ne samo da neće platiti kaznu od 330 milona dinara, već dobijaju 300 hiljada evra na račun

Bivši član KZK i pravnik prof dr. Dijana Marković Bajalović kaže da u rešenju koje je KZK donela u postupku protiv EPS Distribucije ne vidi da je Komisija ocenila do kojih štetnih efekata je dovela tzv. dominantnost EPS Distribucije.

- Koju analizu i dokaze su sproveli da bi utvrdili da je došlo do štetnih efekata. Po meni, trebalo bi da se sastoji u tome da je konkurencija na tom tržištu smanjena. Komisija tvrdi da se to dogodilo, ali nema pravo samo da to tako tvrdi, bez dokaza. Ona kao organ koji vodi postupak, odnosno koji primenjuje zakon, treba da izvede određene dokaze i iz tih dokaza treba da proizilazi određeni zaključak - kaže Marković Bajalović.

Komisija je rešila da ne ispoštuje odluke najviših sudskih tela u Srbiji i zakone naše zemlje, te u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije nije preduzela nijednu procesnu radnju koju joj je sud naložio.

Dakle, nije obavljeno nijedno veštačenje, niti je izvedena usmena rasprava kojom bi se utvrdile tačne činjenice. KZK tako nije EPS Distribuciji omogućio pravo na usmenu raspravu, veštačenje i saslušanje svedoka bez obzira na to što je kompanija imala zakonsko pravo na to.

- Komisija je trebalo da utvrdi da li postoje neki opravdani ekonomski razlozi sa stanovišta Elektrodistribucije Srbije, zašto je ona nametala takve uslove poslovanja, jer postoje stotine, desetine razloga zašto neko ne može jednako da se ponaša prema svim svojim poslovnim partnerima. Iz rešenja ja ne vidim da su to uradili - kaže Marković Bajalović.

S obzirom na to da je sud presudio u korist EPS Distribucije, zbog rešenja koje je donela Komisija za zaštitu konkurencije, oštećeni su samo građani Srbije jer će iz njihovih džepova morati da se plati zatezna kamata od 35 miliona dinara.

Dakle, zbog nesmotrene odluke Komisije i namere da se kazni jedno državno preduzeće, po svaku cenu i bez dovoljno dokaza, što je potvrđeno i na sudu, naneta je direktna šteta poreskim obveznicima Republike Srbije koji to sad moraju da plate.

U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu za Telegraf.rs da je tačno da je Komisija izrekla meru zaštite konkurencije u visini 330 miliona dinara, ali nije tačno da je Upravni sud naložio Komisiji da vrati svih 330 miliona dinara EPS Distribuciji i 35 miliona dinara zatezne kamate, jer takav nalog ne postoji.

- Pri tome, Komisija ne bi ni mogla da vrati navedenu sumu, jer se ona ne uplaćuje na račun Komisije, nego u budžet Republike Srbije. Komisija je prvi put upoznata o navodnom postojanju kamate i njenom iznosu tek u navedenom tekstu i nema saznanja ko, gde i kako je odredio ovaj iznos kamate, kao ni da li će kamata uopšte biti obračunata. Presuda ne može ni da sadrži ovaj iznos, jer je zahtev za povraćaj novca od strane EPS Distribucije podnet Ministarstvu finansija - Poreskoj upravi 21.06.2018. a presuda Upravnog suda je doneta skoro dve godine kasnije.

U Komisji reaguju i na optužbu da ne poštuje zakone i sudove Republike Srbije i napominju da to apsolutno nije prihvatljivo.

- Netačna je tvrdnja da je presudom Upravnog suda naloženo Komisiji da izvrši veštačenje i sprovede usmenu raspravu, a što prema navodima u tekstu nije učinila. Pojašnjenja radi, citiramo navod iz presude: „U postupku ponovnog odlučivanja... će ceniti i predlog tužioca za odgovarajuće veštačenje...”. Komisija je u ponovnoj odluci ocenila izneti predlog, te time i postupila po nalogu iz presude. Stoga se presudom i ne nalaže veštačenje, pri čemu se u istoj usmena rasprava ni ne spominje - kažu u KZK.

(Telegraf.rs/Srbija Danas)