Liči na duvan čvarke, a nije: Posle ajvara i roštilja, Leskovac zaštitio još jednu energetsku bombu - spržu

Sprža može da se služi na različite načine: kao hladno ili toplo predjelo, ali i kao glavno jelo

Leskovačka sprža je specijalitet koji se pravi od svinjskog mesa po posebnoj recepturi, a posle ajvara i roštilj-mesa, ona je treći specijalitet koji je u Leskovcu dobio zaštićeno geografsko poreklo. 

Ponosni su na ćevape, pljeskavice, ražnjiće, ali kada ih pitate šta najviše vole, Leskovčani će reći: sprža. Pravi specijalitet gurmanska poslastica bez koje se ne može zamisliti meni u bilo kom leskovačkom restoranu. A šta je, u stvari, sprža?

- To je nešto između čvaraka i duvan-čvaraka, i dobija se topljenjem slanine, odnosno masti od leđne šarene slanine - objašnjava Žarko Bojović sa Visoke poslovne škole strukovnih studija.

Priprema se, ističe, po posebnoj recepturi dosta dugo, desetak sati.

- Vrlo je zahtevan proizvod, a u suštini veoma zdrav, jer bez obzira na to što je pun masti, ne dodaju se nikakavi aditivi - ukazao je Bojović.

Sprža može da se služi na različite načine: kao hladno ili toplo predjelo, ali i kao glavno jelo. Leskovčani je najviše jedu u zimskim mesecima, sa alevom paprikom, uz turšiju.

Uglavnom se jede u hladnim danima zato što je energetski vrlo jaka, vrlo izdašna, kaže Bojović.

Zaštita geografskog porekla i brendiranje sprže došlo je, kako kažu klaničari, u pravom trenutku. Pre utvrđivanja standarda u proizvodnji sprže, osnovano je udruženje od devet članova proizvođača i stočara, uglavnom iz Leskovca, a proces sertifikacije praćen je u klanici u Lebanu.

Prema rečima Nenada Dejanovića, sertifikacija je trajala dosta dugo.

- Skoro dve godine, uz praćenje profesora sa Tehnološkog fakulteta koji su sve vreme bili u kontaktu sa nama, sve dok nismo dostigli potreban nivo i potrebne standarde - naveo je Dejanović.

Sprža se proizvodi uglavnom u zimskim mesecima. Međutim, posle brendiranja klaničari planiraju da znatno prošire kapacitete jer je potražnja velika i leti, kada na odmor dolaze naši ljudi koji rade u inostranstvu i koji se ne vraćaju nazad bez svog omiljenog specijaliteta.

(Telegraf.rs/RTS)