Prosečan račun u Beogradu iznosi 600 dinara, a u ostatku Srbije je znatno manji

Građani Srbije teško menjaju navike u kupovini i najčešće kupuju na manje i u manjim objektima

Prosečan račun u prodavnicama na nivou Srbije iznosi 450 dinara, dok je u Beogradu nešto veći i ide i do 600 dinara, pokazala je analiza koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije.

Rezultati analize pokazuju da najvećih 10 maloprodajnih trgovinskih lanaca drži više od polovine tržišta, dok ostali trgovci pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišnog učešća. Prosečna veličina prodavnice je 200 kvadratnih metara, a samo jedan odsto čine hipermarketi, odsnosno radnje koje se prostiru na više od 2.000 kvadrata.

Preporučujemo

- Tržište nije zasićeno, znači da ima prostora za nove igrače - zaključak je ove analize, uz napomenu da je najveća prepreka za dolazak novih trghovinskih lanaca niska kupovna moć stanovništva.

Aleksandra Ravić iz Sektora za ekonomske analize Komisije za zaštitu konkurencije objašnjava da su rezultati istraživanja pokazali da građani teško menjaju navike u kupovini i najčešće kupuju na manje i u manjim objektima.

- Na godišnjem nivou u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara. Prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi svega nešto više od 450 dinara i ovaj iznos se nije značajnije menjao, dok je prosečna vrednost fiskalnog računa u maloprodaji u Beogradu viša za četvrtinu i iznosi oko 600 dinara - kaže Ravić.

Predsednik Komisije, dr Miloje Obradović, naglasio je važnost postojanja ove Komisije.

- Zamislite situaciju u kojoj u vašem gradu hleb, mleko i druge prehrambene proizvode možete kupiti samo u jednom ili par lanaca koji odlučuju šta će vam i po kojoj ceni ponuditi. Komisija, u čijem je mandatu puna primena Zakona o zaštiti konkurencije, ima za cilj da spreči baš ovakve situacije - konstatovao je dr Obradović.

VIDEO: Kako izbeći stres pri kupovini stana?

(G. Avalić)