Unosan posao svima pred nosom: Dobra zarada krije se iza sakupljanja papira, plastike, stakla i ostalog otpada
Jedan radnik mesečno prikupi u proseku tonu otpada
Ogromne količine otpada završavaju na srpskim deponijama, dok reciklažni centri zvrje poluprazni. U isto vreme mnogi od nas nisu ni svesni da se u sakupljanju otpada krije dobra zarada.
Sakupljanje otpada može da bude vrlo unosan posao, jer materijala uvek ima na pretek, pogotovo u Srbiji u kojoj je procenat reciklaže mali. Ipak, profit zavisi i od vrste otpada koju odlučite da sakupljate.
Preporučujemo
Svi poslovni putevi na Balkanu danas vode u Beograd: Za prva 4 meseca strani investitori uložili 600 miliona evra u Srbiju (FOTO)
Oni predstavljaju nemačku privredu u Srbiji: Sa premijerkom su razgovarali o važnim temama (FOTO)
Tako se za kilogram limenki dobija 65 dinara, za plastične boce 20 dinara po kilogramu, za karton i papir pet, dok se najmanje dobija za kilogram stakla, samo dva dinara.
Da li se u Srbiji reciklira mleko kome je istekao rok trajanja i šta znače brojevi na tetrapaku?
Jedan radnik mesečno prikupi u proseku tonu otpada. Sakupljači u proseku dobiju oko 180 evra po toni sakupljenog PET otpada, a ukoliko ga sami sortiraju po bojama, zarada skače i do 250 evra.
Prema nezvaničnim podacima u Srbiji se više od 30.000 ljudi bavi ovim poslom. Njihov radni dan traje od 10 do 12 sati i za to vreme pređu između 30 i 50 kilometara.
- Bitno je naglasiti da građani mogu da svoj ambalažni otpad odnesu u otkupne centre reciklera. Preuzimanje direktno od strane sakupljača i reciklera je moguće isključivo ukoliko građani sakupe značajnije količine otpada koje opravdavaju korišćenje kamionskog ili kombi prevoza - objašnjava za Telegraf.rs Kristina Cvejanov, predsednik Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.
Osim ambalažnog otpada, dobro može da se zaradi i sakupljanjem elektronskog otpada, ali je za to potrebna ozbiljnija organizacija. Kilogram elektronskog otpada kreće se od 10 do 25 dinara u zavisnosti od toga o kom se uređaju radi.
Naravno, kod reciklaže ne treba zanemariti ni benefite po životnu sredinu, jer jedan bačen frižider ima jednako štetan uticaj na ozonski omotač kao izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana.
- Gas freon stvara efekat staklene bašte i veoma je opasan po životnu sredinu, jer trajno oštećuje ozonski omotač. Zato je važno pravilnom reciklažom izdvojiti freon koji se potom transportuje u postrojenje za trajno zbrinjavanje u Nemačkoj - kažu u Udruiženju re ciklera Srbije i napominju da je u Srbiji u poslednjih pet godina reciklirano oko milion rashladnih uređaja.
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)