U Srbiji može da se štedi i u jenima, krunama i rubljama: Evo da li se to isplati i kolike su kamate

Onima koji se odluče da novac polože u nekoj od egzotičnijih valuta, savetuje se oprez

Iako možemo da štedimo u švajcarskim francima, kanadskim i američkim dolarima, danskim i norveškim krunama, britanskim funtama i japanskim jenima, većina nas i dalje veruje u samo dve valute - evro i dinar.

Kamate koje su blizu nule sve više odvraćaju ljude od štednje. A kako i ne bi kada je zarada i na velike iznose - nevidljiva.

Preporučujemo

Ako bi naš klinac sa 10 godina počeo da skuplja 1.500 dinara mesečno, koliko bi sakupio do penzije?

Poverenje u štednju možda bi mogle da nam vrate neke druge valute, a verovali ili ne, ima ih. Banke koje posluju u Srbiji nude oročenje novca sa kamatama koje zavise od toga da li se novac polaže na godinu, dve ili tri godine u valutama koje mnogi od nas nikada nisu držali u rukama.

Austrijski dolar, kanadski dolar, norveška kruna, engleska funta, ruska rublja, danska kruna, švedska kruna i japanski jen samo su neke od mogućnosti za štednju. Ipak, ni kod mnogih od njih prinosi nisu značajno iznad nule, već se kreću od 0,01 koliko se "zaradi" na danskoj i švedskoj kruni i jenu, do 0,5 koliki je prinos za većinu ostalih valuta. 

Bankari objašnjavaju da je problem sa deviznom štednjom to što se na nju plaća porez od 15 odsto, čime je u startu manje konkurentna u odnosu na dinare za koje kamata ide i iznad pet odsto na period od pet godina.

- Najsigurnije je štedeti u evrima. Dešavalo se da dođe do snažnog jačanja, a zatim do snažnog pada drugih valuta, a takve nagle oscilacije mogu da dovedu do velikih gubitaka - kaže jedan bankar.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva", objašnjava da se nudi štednja u svim valutama, samo ne u švajcarcima.

- Mnoge banke su izbacile štednju u švajcarskim francima iz ponude, a neke su samo rešile da više ne primaju štednju u ovoj valuti. Pretpostavljam da je to zato što je libor negativan, pa su izgledi za zaradu mali i ne isplati im se - kake sagovornik Telegrafa.

Onima koji se odluče da novac polože u nekoj od egzotičnijih valuta, Gavrilović savetuje oprez.

- Neka se dobro raspitaju kod brokera šta mogu da očekuju ako novac polože u japanskim jenima, na primer, jer se svašta dešava na finansijskom tržištu - kaže on.

Kamate po valutama: 

Dinar - 1,5 do 5,5 %

Ruska rublja - 3,75 do 4,5 %

Britanska funta - 1 do 1,3 %

Švajcarksi franak - 0,4 do 0,65 %

Danska kruna . 0,01 %

Švedska kruna - 0,01 %

Japanski jen - 0,01 %

Austrijski dolar - 0,3 do 0,5 %

Kanadski dolar - 0,3 do 0,5 %

Norveška kruna - 0,3 do 0,5 %

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)