Hrvatski stručnjak tvrdi: Ukinite rad nedeljom, besmislen je, neće biti negativnih efekata
U Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, pa čak i Italiji ne radi ni subotu popodne, a kamoli u nedelju.
Celodnevni rad subotom i nedeljom nije pokazao nikakve ekonomske efekte, ali se zato osećaju negativne posledice na sociološkoj, ljudskoj strani i uticaju na porodicu, smatra hrvatski ekonomista.
Profesor zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Ljubo Jurčić smatra da rad nedeljom ne doprinosi pozitivnim efektima ekonomske aktivnosti na bilo kom području, pa tako ni u trgovini, a još manje u proizvodnji što je, naglasio je, potvrdila i ekonomska teorija.
- Sva ekonomska proučavanja, za koja su neki dobili i Nobelovu nagradu, pokazuju da potrošnja zavisi od raspoloživog dohotka građana i da, s druge strane, radno vreme tokom nedelje mora omogućiti ljudima da kupe potrebna dobra i usluge. Radno vreme u rasponu od 8 do 20 sati ne šteti, ali ni ne donosi nešto posebno ekonomskoj aktivnosti.
- Rad subotom i nedeljom nije imao nikakve efekte na ekonomskoj i trgovačkoj strani, ali je imao negativne efekte na sociološkoj, ljudskoj strani i uticaju na porodicu - upozorio je Jurčić na Konferenciji o društvenim aspektima slobodne nedelje na Hrvatskom katoličkom univerzitetu u Zagrebu.
Upitan može li zabrana rada nedeljom dovesti do otpuštanja radnika, Jurčić je odgovorio kako poslodavci nisu radnike zapošljavali iz socijalnih razloga, već ih zapošljavaju onoliko koliko im je potrebno za obavljanje njihove delatnosti, a njihov prihod zavisi od potrošnje, ona od zarada, a ne od nekog dodatnog radnog vremena prodavnice.
Na pitanje treba li to pitanje da rešava Ustavni sud, Jurčić je odgovorio kako se samo u Hrvatskoj to "izdramatizovalo". Naveo je da se u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, pa čak i Italiji ne radi ni subotu popodne, a kamoli u nedelju. I to, dodao je, nije ustavno, nego pitanje radnih odnosa i vremena koje se može jednostavno urediti Zakonom o radu ili Zakonom o trgovačkoj delatnosti.
Nikakvih negativnih efekata neće biti ukine li se rad nedeljom, vidimo da se to pitanje "vuče" od 2002. i da, uprkos radu subotom popodne i nedeljom, padamo na dno Evrope, a Slovenija, Mađarska, Austrija i Italija koje ga nemaju, rastu brže i razvijenije nego Hrvatska. Na sopstvenom primeru imamo dokaz da rad subotom popodne i nedeljom apsolutno ne doprinosi gospodarskoj aktivnosti, dodao je Jurčić.
Takođe, s obzirom na niske plate u trgovini, pitanje je da li je rad nedeljom opravdan. Preduzetnik Han Keler je, govoreći o nemačkim iskustvima, naglasio da je neradna nedelja zaštićena ustavom i da je to slobodan dan za građane, porodicu, svakog pojedinca.
Nedelja bi morala ostati slobodna, jer rad nedeljom nije ekonomski opravdan. Češka je u decembru prošle godine odlučila da nedelja mora ostati slobodan dan i mislim da je nikada ne bi trebalo žrtvovati ekonomskim interesima. Međutim, uvek mogu postojati izuzeci da, na primer, šest meseci na primorju prodavnice koje prodaju živežne namirnice i važne su za turizam ostaju otvorene. Ali, poručio je, u prvom redu treba biti osigurana zaštita slobodne nedelje.
(Telegraf.rs/Net.hr)