Ko želi da mu u nazivu firme stoji reč Srbija, mora da plati pola miliona, a i tu nije kraj

Ali, izdvojiti novac nije dovoljno, potrebno je i tražiti dozvolu od države

Privrednici koji žele da im u imenu hotela, mesare ili frizerskog salona stoji ime naše države, moraju za to da traže dozvolu Vlade i ozbiljno odreše kesu.

Plaćamo više od 1.000 smislenih i besmislenih nameta, a za polovinu ne dobijamo ništa

Preporučujemo

Taksa za isticanje reči Srbija u nazivu kompanije treći je najviši namet u našoj zemlji i iznosi neverovatnih 504.770 dinara, više od 4.000 evra. Ova taksa uvedena je pre desetak godina i od tada njen iznos konstantno raste.

Ali, dati novac nije dovoljno! Oni koji žele da se kite imenom države za to treba preko Ministarstva privrede da traže dozvolu za koju saglasnost daje Narodna skupština, a koju, prilikom registracije, na uvid traži Agencija za privredne registre. Verovatno je to razlog što je od 300.000 registrovanih firmi, ovu mogućnost iskoristilo samo stotinak.

Iz registra APR vidimo da je među onima koji u imenu kompanije imaju naziv naše države najviše onih čiji su osnivači strane kompanije ili banke koje posluju svuda u svetu. Tu su i velika javna preduzeća, kao što su "Srbijavode", "Srbijašume", "Pošta Srbije", "Elektroprivreda Srbije", "Telekom Srbija"...

SAZNAJTE: Kako su velike kompanije dobile imena?

Od desetak preduzeća i jedne zadruge koje su nekada imali naziv "Srbijanka", danas je aktivna samo jedna, ona iz Požarevca. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da je ova taksa previsoka za ekonomsku snagu naših firmi.

- U Evropskoj uniji sličan namet ima samo deset država, ali je znatno niži nego kod nas. Istočnoevropske zemlje, na primer, stimulišu vlasnike firmi da u nazivu firme koriste ime zemlje, jer na taj način povećavaju i vidljivost same države na internetu - kaže Rajić.

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)