Debeli minus nam je uništio voćnjake: Kilogram jednog voća će biti skuplji za čak 40 odsto, samo cene dve vrste će ostati iste

- Od 36.000 tona dobićemo jedva 12.000 tona kajsije. Proizvodnja svog voća biće manja za oko 50.000 tona - ističe Gulan

Nedavni sneg koji nas je sve dobro iznenadio, ali i temperature koje su ga pratile, uništile su sadnice voća, a ponajviše kajsije. Najviše su pogođeni Vojvodina i Istočna Srbija. Mnogi zbog ovoga neće moći dovoljno da uživaju u jabukama, kruškama, šljivama, trešnjama, a ponajmanje kajsijama jer će cene ovog voća poskupeti za do 30 do 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Da li nam je sneg ugrozio voće i oranice? Ministar poljoprivrede objasnio posledice prolećnih padavina

Preporučujemo

Kasni mraz i sneg ugroziće rod koštuničavog voća: Orasi i lešnici će biti papreno skupi kad im dođe vreme

Što je najgore, rod voća u Srbiji je svake godine sve manji. Analitičar Branislav Gulan je uzeo za primer šljive kojih je nekada rađalo 600.000 tona, a sada ne rodi ni 400.000 tona!

- Od 36.000 tona dobićemo jedva 12.000 tona kajsije. Proizvodnja svog voća biće manja za oko 50.000 tona - ističe Gulan.

Ovogodišnji sneg nije jedini razlog zbog koga će ovogodišnja proizvodnja "slatkih plodova" biti umanjena. Prema rečima agroanalitičara Žarka Galetina, kasni mrazevi iz aprila prošle godine doveli su do manjeg iscvetavanja voća i u ovoj godini, odnosno manje pupoljaka i cvetova. Posledica toga bila je da su prošlogodišnje voćarske kuluture pobacile za oko 200.000 tona.

Drugi, nepovoljan faktor je, kao što smo pomenuli, nedavni sneg i mraz koji je pogodio ceo region u danima kada su se očekivali sasvim drugačiji uslovi - proleće.

- Najugroženije vrste, a to su kajsije i breskve će imati pobačaj u prinosima i u cvetovima. Manje štete su na jabukama, kruškama i šljivama, dok na višnjama i trešnjama neće biti posledica - tvrdi Galetin.

On ne isključuje mogućnost da će zbog manje ponude, poskupeti mnoge kulture, pogotovo što to nije berzanska roba.

- Očekujem rast cena kod sezonskog voća gde je tržišni lanac veoma kratak, poput kajsija, breskvi, šljiva, krušaka...

Šteta po regionima

Mraz je ove godine najviše štete naneo u periodu između 28. februara i 1. marta. Tada je u okolini Riđice i Sombora izmereno i do -24 stepena C i tu su stradale trešnja i kajsija, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.

- Niske temperature izmerene su i u u subotičko-horgoškom regionu gde su najviše stradale kajsija i breskva, dok je od minus 22 stepena C u Vojvodini stradala šljiva za 60 do 70 odsto, koja će količinski pretrpeti najviše štete - kaže profesor Keserović.

Na nivou cele Srbije godišnji rod bude oko 1,4 miliona tona, a od toga je, dodaje on, već oštećeno 8 odsto.

I Keserović smatra da je logična posledica "zime kad joj vreme nije" poskupljenje cene kajsije, breskve, šljive.

- Kajsije će poskupeti za oko 30 do 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ostale vrste će poskupeti za 10 do 15 odsto. Jabuka i višnja nisu imali značajnije izmrzavanje, pa ne očekujem tu promenu cene.

Zbog toga analitičari prognoziraju da u jeku sezone u julu u Beogradu i većim gradovima kilogram kajsije bude minimum 150 dinara. Ovo voće je prošle godine po marketima i pijacama koštalo od 80 do 120 dinara za kilogram zavisno od regiona. Kruška je imala istu cenu, dok je jabuka ajdared koštala od 40 do 80 dinara, a šljiva od 40 do 60 dinara.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)