Četiri institucije i desetine preduzeća čuvaju od zaborava ime bivše republike
Od proizvoda nastalih u vreme "one zemlje", opstao je jugo, doduše, ne na proizvodnim linijama, već na ulicama
Jugoslavija ne postoji više od četvrt veka, ali njeno ime i dalje čuvaju tri kulturne i jedna sportska institucija, ali i desetine preduzeća, od kojih je većina u stečaju.
Preporučujemo
Nemci traže radnike i zemlju u Srbiji: Žele da proizvode kornišone, a krajnji cilj je fenomenalan
Zaboravite na platne kartice i plaćajte mobilnim telefonom uz "mPay" aplikaciju Raiffeisen banke
Kada je, krajem 2013. godine u istoriju ispraćeno ime Jugoslovenski aerotransport (JAT), sa njim je otišla i poslednja velika nacionalna kompanija koja u sebi nosi naziv bivše republike.
Danas uspomenu na nekadašnju SFRJ čuvaju Jugoslovensko dramsko pozorište, Muzej istorije Jugoslavije, Jugoslovenska kinoteka i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.
Ipak, u evidenciji Agencije za privredne registre može da se nađe dvadesetak firmi u čijem imenu i dlaje živi jugoslovenski duh.
Među njima su Jugoslovenska autorska agencija, Jugoslovenski biznis kanal, Jugoslovenska biznis mreža, Jugoslovenski institut za urbanizam, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Jugoslovenska izvozna i kreditna banka...
Osim njih, postoji i nekoliko desetina kompanija koje u nazivu imaju skraćeno "Jugo", pa tako možemo da naiđemo na Jugoport, Jugotrejd, Jugoremediju, Jugohemika, Jugovideo, Jugooprema, Jugoprogres, Jugoimport, Jugoinspekt, Jugomontana, Jugometal...
Od proizvoda nastalih u vreme "one zemlje", opstao je jugo, doduše, ne na proizvodnim linijama, već na ulicama.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević objašnjava da je pridev "jugoslovenski" masovno brisan iz naziva kompanija, ustanova i institucija zbog negativnog prizvuka koji je dobio devedesetih.
- Možda postoje pojedinačni slučajevi gde to ime ima još neku vrednost, ali generalno se ime "Jugoslavija" vezuje za period naše izopštenosti iz sveta i odbijanja svih da posluju sa nama - kaže Kovačević.
On napominje da jedinikoji nisu menjali su oni koji imaju dugu tradiciju.
- Šteta bi bilo da se promeni naziv Jugoslovenskog dramskog pozorišta ili kinoteke kad su pod tim imenom poznati u celom svetu i kad su kao takvi članovi svetskih i evropskih organizacija - kaže Kovačević.
Da su ove ustanove menjale ime kako nam se menjala država, u poslednje dve decenije na svakih nekoliko godina morali bi da registruju firmu pod novim nazivom.
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)