Šefica MMF-a: Kako nejednakost razbija snove mladih Evropljana?

- Jaz između generacija u Evropi je znatno proširen. Radno sposobni mladi ljudi su u zaostatku. Bez prave akcije generacija nikad neće moći da se oporavi - navodi Lagard

Povodom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu koji je počeo 23. januara, generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard objavila je tekst o nejednakosti među starosnim generacijama i o tome kako to utiče na njihov dalji razvoj. Na zvaničnom blogu foruma weforum.org, upozorila je na dalekosežne posledice po mlade, ali i ekonomije evropskih zemalja ako se problem ne reši.

Telegraf u Davosu: Merkelova osudila politiku Amerike, dramatično upozorenje za svet, kako izgleda Facebook studio (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Predsednik Vučić i premijerka Brnabić stigli na Svetski ekonomski forum u Davosu

Osvrnula se na to da MMF ove nedelje pokreće novo istraživanje usmereno na Evropsku uniju u kome ističe koliki je uticaj nezaposlenosti i koje su dugoročne posledice neadekvatne socijalne zaštite za mlade.

- Razlika u prihodima među generacijama je ostala na istom nivou još od 2007. godine, zbog čega to ne deluje kao tolika pretnja. Ipak, postoji zabrinjavajući trend: Jaz između generacija u Evropi je znatno proširen. Radno sposobni mladi ljudi su u zaostatku. Bez prave akcije generacija nikad neće moći da se oporavi - navodi Lagard.

Prema njenim rečima, došlo je do pada prihoda kod mladih nakon krize 2007. godine zbog nezaposlenosti. Kod onih koji imaju 65 godina starosti i više,prihodi su porasli za 10 odsto jer su njihove penzije bile "bolje zaštićene".

Najveći problem na tržištu rada je, kako piše, nezaposlenost mladih koja je uzela maha i skočila za 24 odsto u 2013. godini.

- Danas, svaki peti mladi čovek u Evropi traži posao. Naša istraživanja pokazuju da posle dugih perioda nezaposlenosti i sa ograničenim iskustvom, mladi imaju manje šanse da nađu posao. Ako ga i nađu, biće verovatno na nižim platama. Nedovoljne plate i nemogućnost štednje utiču na to da se teže oporave tokom svoje karijere - upozorava.

Iznela je podatak prema kome, mladi ljudi imaju najveća dugovanja u odnosu na sve ostale starosne grupe.

- To znači da su više podložni finansijskim šokovima. U suštini, njihovi snovi za ostvarenje su stavljeni na čekanje.

Ali prihodi su, kaže, samo jedan deo priče: siromaštvo je druga.

Niži prihodi = više siromaštva

Pre globalne finansijske krize siromaštvo mladih (18-24) i starijih ljudi (65+) u Evropi je bilo na sličnom nivou. Jaz je nastao posle krize. Posledica toga je da je svaki četvri mladi čovek u riziku od siromaštva jer živi sa primanjima manjim od 60 odsto od proseka.

Nije nas samo nezaposlenost dovela do ove tačke. Lagard ističe da podzaposlenost više preovladava nakon krize jer sve više mladih radi sa privremenim ugovorima ili skraćenim radnim vremenom.

U prilog mlađim generacijama ne ide ni neadekvatna socijalna zaštita.

- Nesocijalna davanja često nakon krize nisu bila usklađena sa inflacijom i previše su bila usko ciljana što je ograničavalo efikasnu primenu za mlađe. Dobra vest je da neke zemlje već napreduju. Fleksibilnija pravila o radu dozvoljavaju mladim ljudima da zadrže posao. Mladi Nemci sada imaju najnižu stopu nezaposlenosti od svih zemalja EU. Dobar primer je i Portugalija koja oslobađa prvozaposlene od plaćanja socijalnog osiguranja i poreza u prve tri godine.

Šta treba da rade kreatori politike?

Jedan od njenih predloga je da političari smanje doprinose za socijalno osiguranje i poreze za radnike sa niskim platama. Ulaganje u obrazovanje i obuku  može da premosti jaz u veštinama.

- Vlade troškove mogu da usmere na socijalnu potrošnju na nezaposlene i druga nepenziona davanja, kako bi mlade bolje osigurali u slučaju gubitka posla.

Istraživanje pokazuje da su porezi na bogatstvo danas niži nego u 70-im godinama.

- U nekim zemljama bi progresivniji porezi i veći porezi na bogatsvo popunili fond iz koga bi bilo sredstava za preko potrebne programe za mlađe građane.

Kako dalje kaže, smanjenje nejednakosti među generacijama ide ruku pod ruku sa stvaranjem održivog rasta i vraćanjem poverenja u društvu.

- Nema sumnje da je sada pravi trenutak da se deluje - "Vreme da se popravi krov je dok Sunce sija". Možemo da vodimo politiku koja će omogućiti mlađim generacijama da ostvare svoj potencijal i da ne dozvolimo da nam postave pitanje: "Šta se dešava kada se snovi odlože?"

(Telegraf.rs)