Teška godina je pred nama: Zbog blage zime mogući prošlogodišnji scenario zbog koga će vrtoglavo skočiti cene voća
- Temperature koje su najavili meteorolozi do 10 stepeni, neće provocirati prerano sazrevanje voća, ali veću opasnost predstavljaju kasni mrazevi kojih je bilo prošle godine u aprilu i zbog kojih je stradalo dosta krušaka i jabuka - podseća Prostran
Zbog temperatura koje su išle i do 18 stepeni, mnogi su se pitali da li će zime uopšte biti, a varijacije iz dana u dan, jedva su podnosili, ne samo hronični bolesnici, već i oni zdravi. Ni biljke nisu prošle bez posledica. Kajsije i jabuke su u manjim mestima procvetale, pa su se mnogi zabrinuli, da bi rod ove godine mogao biti loš. Ipak, stručnjaci ne misle da je još sve izgubljeno. Više ih brine moguća pojava kasnih mrazeva, kao moguća posledica "proleća kad mu vreme nije".
Preporučujemo
I dalje važi pravo na refundaciju PDV za OPREMU I HRANU ZA BEBE! Evo do kada
Ušao je u poštu i za 5 minuta podigao 2.614 dinara: Ovako svi možete da dobijete novac od besplatnih akcija (VIDEO)
Sporadični slučajevi ranog cvetanja voća još uvek nisu razlog za brigu voćara, ali ni agroanalitičara.
- To su ekstremi na manjim lokalitetima. To što su negde kajsije procvetale, a jabuke se oplodile, nije strašno jer u voćarskim krajevima, odnosno centralnoj Srbiji nema toga. Visoke temperature nisu bile dovoljno da izazovu prerano provociranje voćnih sokova. Sadašnji mraz će to da smiri "da voćke počnu da spavaju svojim snom" - objašnjava za "Telegraf" agroekonomista Milan Prostran.
Kako kaže, postoje i agronomske mere, odnosno zimsko prskanje voća, koje može da zaustavi prerano propadanje voća, te savetuje voćarima da preduzemu to. Ipak, ne isključuje mogućnost da ako se posle hladnog talasa, nastave temperature od preko 10 stepeni, da može doći do pojave kasnog mraza.
- Temperature koje su najavili meteorolozi do 10 stepeni, neće provocirati prerano sazrevanje voća, ali veću opasnost predstavljaju kasni mrazevi kojih je bilo prošle godine u aprilu i zbog kojih je stradalo dosta krušaka i jabuka. Spašen je samo rod kajsija. Očigledno je da su čovečanstvo zahvatile ozbiljne klimatske promene. Ni čovek ne zna kako to da preživi, a kamoli biljke - podseća Prostran.
Voćari iz centralnih krajeva i dalje nestrpljivo gledaju u nebo, a najviše strahuju proizvođači koštičavih voćnih vrsta, jer su one najosetljivije i imaju najmanji period zimskog mirovanja.
U Privrednoj komori Srbije čekaju analize sa terena da vide kolika je trenutna šteta zbog tople zime. Prema rečima Veljka Jovanovića, direktora Centra za poljoprivredu PKS, ako se obistine prognoze meteorologa i nastupi ponovo "topli talas", najgore što može da se desi je da posle toga naglo padnu temperature na ispod minus 4 stepena.
- Ako nešto isklija, a bude minus može da bude veoma problematično, a možda se neke vrste spasu - upozorava Jovanović.
Kako su u poslednje dve godine, najviše stradali malinari i to zbog kasnog mraza i pojave grada, niko od voćara zbog toga mirno ne spava. Manja ponuda uticala je na cenu, pa smo voće plaćali prilično skupo, naročito maline, jagode i drugo bobičasto voće.
(S.Vasić - s.vasic@telegraf.rs)