Blagoje Spaskovski o poslovanju RTB Bor: Investicijama do većinskog vlasništva (FOTO)

Spaskovski ističe da su trenutno četiri kompanije veoma ozbiljni kandidati za strateško partnerstvo - dve ruske, kineska i kanadska

Ulaganje u povećanje rudarske proizvodnje, otvaranje novih ležišta, popunjavanje kapaciteta nove topionice i proizvodnja 100.000 tona bakra godišnje, potencijalni partner-investitor postaće većinski vlasnik RTB-a, navodi u razgovoru za Telegraf Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor planove za narednu godinu.

Jedan od najbogatijih Rusa želi da investira u RTB Bor

Preporučujemo

- Interesovanje za RTB raste, to je sada poželjna kompanija jer joj na ruku idu veća proizvodnja i stabilno poslovanje, ali i dobra cena bakra - kaže Spaskovski.

On tvrdi da će se do raspisivanja međunarodnog tendera za "Bor" pojaviti još dve-tri kompanije zainteresovane za strateško partnerstvo.

- RTB Bor 2017. godinu završava sa EBITDA (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) od 70 miliona dolara, a očekivanja za sledeću godinu su da u prvom podbilansu tada bude bar 20 odsto više para.

Ističući promenu vlasničke strukture RTB-a Bor naredne godine kao nešto što kompaniju neminovno čeka, Blagoje Spaskovski pojašnjava model tendera koji je u izradi, a u čemu i on učestvuje, kao član radne grupe Vlade Srbije zadužene za RTB Bor.

- Tender će biti definisan već početkom 2018. godine, biće krajnje transparentan i radna grupa Vlade Srbije upravo radi na njegovim kriterijumima. Ide se na većinski paket ili udeo i to zato što je sada idealno vreme da se od investitora izvuče dobro ulaganje. Bitno je da se naglasi da RTB ne prodajemo, već tražimo strateškog partnera koji će uložiti dovoljno novca da se otvori novi rudnik, popuni kapacitet topionice i godišnje proizvede 100.000 tona bakra. Strateški partner će, dakle, ulaganjem postati većinski vlasnik celog RTB-a. U kom procentu, to se još uvek sagledava. A, pored visine ulaganja, ključna stvar za izbor strateškog partnera biće i naš zahtev da ne sme biti otpuštanja radnika. Moram da priznam da je tu i Vlada Srbije veoma oprezna, te da i sam predsednik Vučić upozorava prilikom svakog razgovora sa potencijalnim investitorima na činjenicu da se radnici ne smeju otpuštati. Višak radne snage može se rešavati isključivo dobrim socijalnim programom i to na dobrovoljnoj bazi – kaže Spaskovski.

On ističe da su trenutno četiri kompanije veoma ozbiljni kandidati za strateško partnerstvo - dve ruske, kineska i kanadska – ali kaže da ima osećaj da će se do raspisivanja tendera pojaviti najmanje još dva-tri ozbiljna "igrača".

- Mislim da će ukupno biti pet-šest kompanija koje će se nadmetati na tenderu. RTB Bor je danas stabilna i poželjna kompanija i apsolutno su u pravu svi koji kažu da je ovo najbolje vreme za njegovu privatizaciju. Sada kada je i cena bakra dobra, plus pokazuje tendenciju daljeg rasta, može da se izdejstvuje i veoma dobra cifra za investicije. Obim potrebnih ulaganja se još uvek sagledava, ali se zna da bi investiranjem 330 miliona dolara u rudarsku proizvodnju, i to u otvaranje „Cerova primarnog“ i nabavku opreme za veću proizvodnju u Majdanpeku i u Jami, proizvodnja bakra iz sopstvenih sirovina porasla na 100.000 tona bakra, 1,4 tone zlata i 8 tona srebra godišnje. Po sadašnjim cenama metala, vrednost takve produkcije bila bi 705,2 miliona dolara. Učešće RTB-a Bor u bruto društvenom proizvodu zemlje bilo bi 2,3 puta veće nego sada i iznosilo bi 1,8 odsto – navodi generalni direktor RTB-a Bor.

Objašnjavajući u nastavku razgovora zbog čega postoji tendencija da se RTB Bor privatizuje uprkos dobrom poslovanju, povećanoj proizvodnji i EBITDI od čak 70 miliona dolara u 2017. godini, Spaskovski kaže:

- Mnogo je razloga za to. Pre svega, ako bismo ostali u postojećem vlasništvu, bili bismo jedina takva kompanija u svetu. Drugo, moram podsetiti da nova topionica ima kapacitet 500.000 tona koncentrata. Projektovana je za 400.000, ali smo je testirali i videli da može komotno da prerađuje i pola miliona tona godišnje. RTB danas iz sopstvenih rudnika obezbeđuje 250.000 tona koncentrata, što znači da nam i za projektovani kapacitet nedostaje još 15.000 tona, a za dokazani isto onoliko koliko proizvodimo danas – znači 250.000 tona. Kapacitet, zato, popunjavamo koncentratom iz uvoza, topimo tuđu sirovinu i naplaćujemo preradu. Kao i svaka usluga, tako i ova ne donosi veliku zaradu, pa smo takoreći na „pozitivnoj nuli“ sa tim poslom.

- S druge strane, naše rudne rezerve su velike, imamo milijardu i 345 miliona tona rude, ali nemamo novac koji bismo uložili u otvaranje novih ležišta. Srbija ga takođe nema, a nije ni svetska praksa da države otvaraju rudnike. One mogu učestvovati i imati neki udeo, ali nikada i nigde nisu stopostotni vlasnici. A, opet, Srbija je zainteresovana da povećava učešće RTB-a u bruto društvenom proizvodu. Tačno je da će nam prvi podbilans za ovu godinu biti 70 miliona dolara. Međutim, polovinu tih para potrošićemo za otplatu kredita EDC banci za novu topionicu, a ostatak iskoristiti za obnavljanje rudarske opreme i stabilizaciju tekuće proizvodnje. Iz svega ovoga proizilazi činjenica da se vlasnička struktura RTB-a mora promeniti i da je to jedini put izlaska iz „vrzinog kola“.

Spaskovski je i siguran da će ovoga puta privatizacija RTB-a biti uspešna, za razliku od prethodna tri pokušaja.

– Nisam učestvovao u prve dve privatizacije, treća me je sačekala, ali moram da kažem da su to sada neuporedive stvari. Tada je RTB na ovaj broj radnika imao staru rudarsku opremu, staru topionicu, zatvorene rudnike. Nije se rudarilo, nije se skidala raskrivka, "bunarilo se". RTB je tada mogao da kupi samo neko ko nikada nije video rudnik, a takvih nije bilo. Situacija je danas sasvim drugačija. A, kada svemu ovome dodam i psihološki momenat – danas osmeh na licima radnika u odnosu na njihovu smrknutost pre devet godina – koji je takođe imao važan uticaj na ishod tih pokušaja privatizacije, dobija se potpuna slika. I, da se ne zavaramo, postoje danas i bogatija ležišta koja se mogu eksploatisati. U Africi, ali su to neuporedivi rizici. Ovo je Evropa, tu je Dunav, grade se ubrzano koridori, sigurno je snabdevanje električnom energijom, ima dovoljno vode. Kada se sve ovo sabere, jasno je da je ovde sigurnije i bolje investirati. Zbog toga je i interes za RTB-om povećan. Jer, sada je rešena ekološka komponenta, kompanija je izašla iz restrukturiranja, a stari dugovi su joj u otpustu dok traje UPPR (koji je na snazi već godinu dana). Rečju, RTB je ekonomski stabilizovan i ojačan. Na kraju, ako hoćete, i politička situacija u zemlji je danas stabilna – ističe Spaskovski.

Generalni direktor RTB-a očekuje u 2018. bar 20 odsto veći profit, ali i dalji rast cene bakra.

– Cena bakra će, po mom mišljenu, 2018. biti veća. Ići će preko 7.000 dolara za tonu, a možda i više. Razloga za takav optimizam je nekoliko. Pre svega, veća potrošnja u Kini i elektrifikacija Indije. Indija će, na primer, sledeće godine potrošiti milion tona bakra samo na kablovima za elektrifikaciju sopstvene zemlje. Sledeća stvar koja će cenu bakra „pogurati“ napred jeste ubrzana proizvodnja automobila na električni pogon. Sve ove stvari povećavaju potrošnju bakra, ali rudarstvo taj rast ne može da isprati u istom nivou. Otvoriće se samo tri velika rudnika – u Rusiji, Srednjoj Americi i Južnoj Africi – u kojima će se proizvoditi oko milion tona bakra i to neće pokriti potrošnju. S druge strane, sadržaj bakra u svim aktivnim rudnicima pada. Da zaključim, tri su vodeća razloga za moj optimizam u pogledu cene bakra: razvoj Kine i elektrifikacija Indije i Vijetnama, električni automobili i pad sadržaja bakra.

Komentarišući poslovnu 2017. i kako je EBITDA dosegla 70 miliona dolara, Spaskovski kaže "napornim radom i uz podršku države":

- Moram poći od onoga da su godine do 2015. bile odlične i u proizvodnom i u finansijskom smislu. Podsetiću da se 2015., pri pokretanju nove topionice, koja je izgrađena uz nesebičnu podršku Vlade Srbije i s prvim ciljem da se u Boru poboljšaju ekologija i uslovi života, desio požar. Taj požar nas je tada koštao mnogo para jer smo skoro 10 hiljada tona bakra lagerovali u obliku hladnog materijala i šljake, znači u nedovršenu proizvodnju, umesto u gotove proizvode. Kanadski SNC Lavalin, koji je bio i nosilac projekta nove topionice, priznao je požar, ali je pokupio svoje stvari i napustio gradilište. Otišao je i ostavio nas, tada samouke, da se snalazimo sa najsavremenijom fleš-smelting tehnologijom - navodi direktor.

Prema njegovim rečima, on živi u ubeđenju da nauka nikada više neće moći da pronađe bolju tehnologiju od ove u kojoj se bakar sam topi, sagorevajući sumpor iz koncentrata, sa tečnim kiseonikom, a pre toga potpaljen mazutom.

- No, sve smo to prevazišli, sami naučili tehnologiju, savladali je i došli do toga da danas topionica radi po projektovanim parametrima, pre svega ekološkim, i da se 98% sumpor-dioksida vezuje i prevodi u sumpornu kiselinu, 1,999 odsto odlazi u šljaku i tek 0,001 odsto ide u atmosferu. Ako ovo uporedimo sa evropskim topionicama u Hamburgu ili Pridopu na primer, gde još uvek važe propisi po kojima je dozvoljena koncentracija SO2 675 mikrograma po kubnom metru vazduha, mi smo 12 puta bolji jer kod nas koncentracija ne prelazi 60 mikorgrama. Znajući da će od 2021. godine svuda važiti stroža ekološka pravila i da će dozvoljena granica biti spuštena na 60 mikrograma, mi smo na vreme dogradili uređaje i prilagodili tehnologiju budućim svetskim i evropskim parametrima. Zbog toga je državna Agencija za zaštitu životne sredine i proglasila Bor ekološkom zvezdom. Do tada, do izgradnje nove topionice, podsetiću, grad je bio crna tačka na ekološkoj mapi Evrope, a glavni krivac za to bio je RTB. S punim pravom, rekao bih, jer sam i sam bio svedok toga vremena, pre donošenja odluke da se gradi nova topionica te 2009., kada je februara bila zabeležena koncentracija sumpor-dioksida od 32.850 mikrograma po kubnom metru vazduha. Danas je nebo u Boru poput onog u Pragu - objašnjava Spaskovski.

Prema njegovim rečima, zbog svega toga tvrdi da je isključivo nova topionica stabilizovala RTB i njegove proizvodne i finansijske rezultate.

- Moram da napomenem i to da je 2017. država pomogla RTB-u Bor da poboljša likvidnost sa dve milijarde dinara, odnosno 16,5 miliona evra. Na taj način RTB je došao do slobodnih sredstava da kupi novu rudarsku opremu za Majdanpek i njome tamo poveća proizvodnju. Otuda je EBITDA za ovu godinu 70 miliona dolara. Prošle i pretprošle godine, kada nam se pored teškoća izazvanih požarom desio i lom na svetskom tržištu bakra, zbog strmoglavog pada cene, EBITDA nam je jedva dostizala 10 miliona dolara. Ove je za 60 miliona dolara veća i to zbog veće proizvodnje i veće cene bakra - zaključuje Spaskovski.

(Telegraf.rs)