Prvi čovek fiskalnog saveta traži: Ukinuti zabranu zapošljavanja u javnom sektoru
Premijerka je danas potvrdila procene Fiskalnog saveta da vlada namerava da produži važenje zabrane zapošljavanja na 2018. godinu
Glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, izjavio je da Savet smatra da treba ukinuti privremenu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru i zameniti je nekim boljim i trajnijim rešenjem.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i tokom cele 2018.
Preporučujemo
SVE O JEFTINOJ STRUJI: Evo kako da plaćate manje račune za električnu energiju
Grocka je kapija beogradskog zadrugarstva: U ovoj opštini ima čak 15 zadruga (FOTO)
Brčerević je to izjavio za najnoviji broj Magazina Biznis, a premijerka je danas potvrdila procene Fiskalnog saveta da vlada namerava da produži važenje zabrane zapošljavanja na 2018. godinu.
- Produžetak zabrane zapošljavanja u 2018. oslobađa dodatni fiskalni prostor za povećanje plata veće od dva odsto, budući da smanjuje broj zaposlenih u državi za preko 10.000 godišnje - ljudi prirodno odlaze u penziju, a do njihove zamene dolazi samo u izuzetnim slučajevima - primetio je Brčerević.
On smatra da vlada ad-hok merama postiže to da se u ograničenom fiskalnom prostoru od pet do šest odsto pojedine plate povećaju i za 10 odsto - ali po cenu dodatne neuređenosti sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.
Povodom nekog novog aranžmana sa MMF-om, predočava da je Srbija ranije imala loše iskustvo da se po završetku aranžmana sa Fondom naglo poveća zaposlenost u državnom sektoru, neodrživo povećaju penzije i plate, zaustavljaju reforme javnih preduzeća i odustaje od privatizacije državnih preduzeća.
- A uz te rizike, ostalo je još dosta posla na uređenju javnih finansija za šta bi kredibilitet i stručna pomoć MMF-a bili od velike pomoći. Zbog svega toga, novi aranžman sa MMF-om bio bi koristan i na njega treba gledati blagonaklono. Uz novi aranžman sa MMF-om, veoma bi bilo važno da se javna potrošnja ograniči usvajanjem novih i unapređenih fiskalnih pravila - zaključio je Brčerević.
On takođe navodi da je reforma državne uprave verovatno bila najslabija tačka prethodnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, da je potrebno ubrzati te reforme i promeniti prioritete.
Srbija je krajem 2014. obećala, podsetio je Brčerević za Magazin Biznis, da će oko 400 miliona, od tada potrebnih dve milijarde evra ušteda, obezbediti tako što će reformom javne uprave smanjiti broj zaposlenih u državi za oko 75.000 do kraja 2017, što se, kaže, nije dogodilo.
Podseća da je Fiskalni savet još 2014. ocenjivao da tako veliko planirano smanjenje nije izvodljivo, a ni opravdano, budući da ne postoje toliki viškovi zaposlenih u javnom sektoru, što su naknadno pokazale i analize nadležnih ministarstava.
Poreska uprava uspela je, mimo prvobitnih prognoza, snažno da poboljša naplatu javnih prihoda od 2015. čime je više nego nadoknađen manjak ušteda po osnovu smanjenja broja zaposlenih, dodaje on.
Što se tiče dalje reforme državne uprave, Brčerević smatra da bi je nesporno trebalo ubrzati, ali i da je potrebno promeniti prioritete.
Cilj reformisanja zdravstva, prosvete i drugih ključnih delova javnog sektora ne treba da bude smanjenje broja zaposlenih, već poboljšanje kvaliteta njihovih usluga, navodi sagovornik Magazina Biznis.
(Telegraf.rs/Tanjug)