JOŠ JEDNA POBEDA SRBIJE! Naši ljudi iz Amerike, Kanade, Evrope žele da investiraju - U SRPSKO SELO I ZADRUGE (VIDEO)

Čuvši da se sprema revitalizacija sela i obnova poljoprivrednih gazdinstava i zadruga neprestano nam se javljaju iz dijaspore sa željom da ulože u Srbiju, ali ovog puta da na to uloženo zarade dvostruko - na jednoj strani da zarade pomažući svom zavičaju, a na drugoj tako što će investirati u najsigurnije akcije od svega što Srbija ima, a to su jako selo i kičma Srbije - poljoprivreda

Reformski kurs Srbije uskoro će, po svemu sudeći, dobiti još jednu veliku bitku. Posle dugo vremena srpska dijaspora i gastarbajteri odlučni su da u svoju domovinu i zavičaj ne samo donose novac i stavljaju ga u banke bez ikakve kamate, već i da investiraju. Ovoga puta imaju i u šta - U ZADRUGE, koje će tako postati novi investicioni hit. Prema najavama ministra Milana Krkobabića, koji rukovodi vladinim projektom revitalizacije sela i obnove zadruga, gastarbajteri, koji prosečno godišnje u Srbiju unesu oko 3 milijarde evra, sada će moći da svoj novac ulože, zarade, ali i da to bude na zavičajnom nivou:

- U Srbiju bi uskoro trebalo da kreću da pristižu nove značajne investicije. Čuvši da se sprema revitalizacija sela i obnova poljoprivrednih gazdinstava i zadruga neprestano nam se javljaju naši ljudi iz Amerike, Kanade, Evrope sa željom da ulože u Srbiju, ali ovog puta da na to uloženo zarade dvostruko - na jednoj strani da zarade pomažući svom zavičaju, a na drugoj tako što će investirati u najsigurnije akcije od svega što Srbija ima, a to su jako selo i kičma Srbije - poljoprivreda, kaže Milan Krkobabić, i dodaje:

Preporučujemo

- Dijaspora aktivno želi da učestvuje u obnovi zadruga. Dosad su bili razočarani onim što su davali u zemlju, ali sada se rukovode upravo tim "zavičajnim momentom". Naši gastarbajteri proteklih godina nisu imali u šta da ulože u Srbiji, banke im ne daju nikakve kamate, ne mogu da kupe akcije nikakvih profitabilnih preduzeća, pa je novac završavao u nekim stranim bankama, koje su kasnije po mnogo nepovoljnijim uslovima kreditirale srpske seljake. Ovog puta, videvši u kom pravcu ide politika vlade, predsednika i premijera Srbije dobili su uveravanja da će srpske zadruge 21. veka biti najprofitabilnije  kompanije, u koje će moći da ulažu novac i da na taj način zarađuje, ali da tim ulaganjem znaju da su zaradili i tako što su pomogli svom zavičaju. I u same zadruge i u određene finansijsko-kreditne organizacije koje su spremne da kreditiraju poslovanje zadruga u Srbiji. Davali bi svoj kapital, upravljali bi i učestvovali u radu zadruga. Spremni su da izdvoje znatna sredstva, posebno čuvši da je iz budžeta namenjeno da se za podršku aktivnom učešću dijaspore u obnovi zadruga izdvoji i do 100 miliona evra, oduševljeno najavljuje jedan od najaktivnijih srpskih ministara.

U Srbiji je u proteklih devet meseci osnovano 157 zadruga. Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić kaže da je više stotina što postojećih, što novoosnovanih zadruga predalo zahtev za bespovratna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara koja će se dodeliti do kraja godine.

Ko najviše donosi para u budžet, a ko je najveći problem: Vučić otvorio radove na projektu "Duboka prerada" u pančevačkoj Rafineriji

Celo selo skuplja žirove: Šta se desi kad se svi organizuju u jedan biznis?

Krkobabić je naglasio da je dodela sredstava samo probni period u kojem će se steći neophodno iskustvo u pravilnom organizovanju zadruga.

- Ovo je eksperimentalni period, stičemo iskustva, fokusiramo se na pet upravnih okruga na jugu, ali i u svim drugim delovima Srbije. Srbija je regionalno neujednačena, različiti su problemi od okruga do okruga. Od januara kreće veliki posao da revitalizujemo pet stotina zadruga u naredne tri godine - jasan je Krkobabić.

On je kazao da je otkup proizvoda je krajnji cilj ali da je ovo tek početna faza.

- Cilj nam je da dobijemo organizovane zadruge koje će moći da rešavaju probleme. Mi smo sada uspeli da ponovo probudimo interesovanje za zadruge, da vratimo poverenje među komšije a onda da oni mogu nešto konkretno da urade. Zadruge ne traže samo novac već i uputstva. Danas imamo moderne poljoprivredne službe po okruzima i po opštinama i sada te službe treba da krenu u poljoprivredna domaćinstva. Ključ je zainteresovanost lokalne samouprave. Bez samoinicijative lokalne zajednice stvari ne mogu da se pokrenu sa mrtve tačke - zaključio je Krkobabić.

(Telegraf.rs/pink.rs)