KAKO NAJJEFTINIJE KUPITI POLOVNU BELU TEHNIKU: Evo kako da znate da li su dobri šporeti, veš-mašine i frižideri koje iz inostranstva dolaze za male pare

Oni koji kupuju polovnu robu pravdaju se cenom, ali ima i onih koji smatraju da je kvalitetnija

"Prodajem veš mašinu 59 evra, bojler prohrom 120 litara za 120 evra, šporet sa četiri ringle i rernom 5.000 dinara, ili kombinovani frižider po istoj ceni, za ozbiljne kupce moguća korekcija cene"... samo su neki od oglasa na kojima možete naći aparate koji vam trebaju po znatno nižoj ceni. Kupovina na ovaj način postaje sve popularnija, a oni koji od preporodaje žive, napravili su pravi biznis od ovog posla.

Kako da kupite najbolju, a najpovoljniju veš-mašinu? Obratite pažnju na ovih nekoliko saveta

Preporučujemo

KAKO DA MANJE PLAĆATE STRUJU: Ovo su greške koje pravite, postoji način da smanjite račun

Oni koji kupuju polovnu robu pravdaju se cenom, ali ima i onih koji smatraju da je kvalitetnija.

- Pre petanestak godina mojima sam uzeo električni šporet sa oštećenjem za staru kuću u selu. Nema veze kako izgleda, bitno je da radi. Od tada je nadživeo tri nova, a kako stvari stoje, i četvrti će. Ima samo manu što je težak ko crna zemlja - kaže mladić iz Beograda.

Dosta pozitivnih iskustava postoji i na internet forumima.

- Kupila sam ugradnu rernu i ugradnu ringlu. Oštećenje je sa spoljne strane. Radi besprekorno već godinama. Dizajn je odličan. Dobila sam i garanciju. Pohvala za ovakve radnje i treba da ih ima u što većem broju. Oni koji kažu da je roba fuš nije tačno ili se nisu sami u to uverili - izričita je jedna žena.

Osim na oglasima, postoje ljudi koji su otvorili radnje sa takvom robom u Beogradu i okolini. Oni čak daju i garanciju na takvu robu od šest meseci.

ROBA ZA STRANA TRŽIŠTA KVALITETNIJA

Emil Selimi (25) koji zajedno sa ocem i braćom drži radnju polovnih aparata kaže da su frižideri, šporeti i drugi aparati koji su proizvedeni do 2010. godine mnogo kvalitetniji od onih koji su napravljeni posle. Svi noviji uređaji su programirani da traju koliko im je i rok garancije.

- Starije mašine traju i po 30 godina. Većina ljudi to zna. I ne samo to. Sva roba koja se i sada radi za evropsko tržište je kvalitetnija od one koja je rađena za naše. Iako je jedna firma, postoji razlika u njenim mašinama koje su proizvedene u Mađarskoj i u Turskoj. Jedne idu Nemcima, a ove druge nama. Na primer, veš mašina za Nemačko tržište ima najmanje 1.400 obrtaja, a za naše postoji i od 800 - ističe Selimi koji vodi prodavnicu polovnih uređaja.

U prilog ovome ide i izjava devojke koja je svoje iskustvo podelila na forumu:

- Moja koleginica je imala veš mašinu poznatog proizvođača iz Slovenije 25 godina i bila je super. Onda je kupila u inostranstvu istu marku i već pet godina je ekstra, ali njena komšinica koja je kupila taj model u Srbiji za dve godine ju je dva puta popravljala.

KAKO PREPOZNATI DOBAR APARAT

Mnogi bi da pazare ovakvu robu, ali se plaše da neće znati da procene mašinu. Majstor Nebojša Rajković kaže da su polovni aparati mahom uvezeni, ali da je to uvek rizik. To su proizvodi za strana tržišta, ali je problem kad se takva roba pokvari jer se mnogo čeka na deo i delovi su skupi.

- To vam je mač sa dve oštrice. Neko može da prođe sjajno, a neko i da nadrlja. Tako mašinu koja košta 700, 800 evra neko može da nabavi za 150 evra, ali je problem kad ona stane. U servisima se, na primer, na delove čeka po 15 dana - kaže Rajković.

On smatra da nije moguće pouzdano kupiti dobar aparat jer to nije vidljivo golim okom, osim ako uređaj nije baš dosta izraubovan.

Selimi, ipak, otkriva neke cake na koje svaki potencijalni kupac može da obrati pažnju:

1. Svaki programator iz Nemačke i Švedske je sa programom na nemačkom ili švedskom jeziku. Naši programatori se prepoznaju po nekim crtama i kružićima.

2. Kvalitet se prepoznaje i po broju obrtaja. U Nemačkoj mašine imaju minimum 1.200 obrtaja, dok u Srbiji postoje i one od 600 i 800.

3. Marka proizvođača nije zanemariva.

4. Debljina lima - za inostrano tržište su pravljeni aparati od debljeg lima, a kod nas od tanjeg.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)