Srbija duguje milijardu evra manje zahvaljujući jakom dinaru
Zanimljivo je da se pritisak na jačanje dinara dešava u situaciji kada imamo usporavanje privrednog rasta u odnosu na prošlu godinu
Javni dug Srbije je za prvih sedam meseci 2017. godine smanjen za milijardu evra, naime dug je sa 24,8 pao na 23,8 milijardi evra. U odnosu na BDP, dug države je smanjen sa 73 na 65,2 odsto.
Preporučujemo
U Srbiji nema građana prvog i drugog reda, gradimo najmodernije puteve u celoj zemlji: Vučić na otvaranju deonice Krepoljin - Žagubica
U Kragujevcu se traže manji stanovi, i za to postoji jak razlog
PLATA U SRBIJI NAREDNE GODINE 450 EVRA: Premijer očekuje za dve godine još veću!
Treba znati da je uzrok celokupnog smanjenja javnog duga obračunske prirode i posledica jačanja dinara prema evru i dolaru, piše Danas.
Prema rečima Saše Ranđelovića, saradnika Fonda za razvoj ekonomske nauke, od početka godine dinar je ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru za čak 15 odsto, što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga za nešto više od milijarde.
- Krajem prošle godine imali smo jačanje dolara zbog čega je došlo do povećanja javnog duga za 700 miliona evra, a sada imamo obrnutu situaciju i smanjenje javnog duga. Dalje kretanje deviznog kursa će zavisiti pre svega od monetarne politike američkog FED-a i Evropske centralne banke, ali delimično i od naše monetarne politike. U srednjem roku bila bi poželjna blaga realna depresijacija kako bi se podstakao rast izvoza - smatra Ranđelović.
S obzirom na to da je najveći deo javnog duga u stranim valutama - 41,2 odsto u evrima i 31,5 odsto u dolarima - promene deviznog kursa nose velike rizike u budućnosti.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je u budućnosti realan rizik promene kursa na gore.
- Vrlo je moguće da dolar ojača i u odnosu na evro i u odnosu na dinar. Trenutno stvari izgledaju povoljnije nego što je to stvarno slučaj - napominje Arsić.
Zanimljivo je da se pritisak na jačanje dinara dešava u situaciji kada imamo usporavanje privrednog rasta u odnosu na prošlu godinu (MMF korigovao procenu na 2,3 odsto) i rast deficita platnog bilansa.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini godine iznosio je milijardu evra, što je za 48,3 odsto (ili za 332 miliona evra) više u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je i u trećem kvartalu nastavio da raste s obzirom da je izvoz usporio, a uvoz ubrzao, pa su se na godišnjem nivou skoro izjednačili.
Ivan Nikolić, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi objašnjava ovo kretanje deviznog kursa promenama u ponudi novca. On je utvrdio da iako se povećava novčana masa, opticaj novca je usporen.
- Na taj način je moguće objasniti nesklad slabijih spoljnotrgovinskih pokazatelja i tekućeg računa platnog bilansa u celini, a s druge strane znatno manju tražnju za devizama za čak 648 miliona evra - kaže Nikolić uz komentar da je NBS na međubankarskom deviznom tržištu od aprila do kraja avgusta ove godine kupila 960 miliona evra, dok je lane u istom periodu taj iznos bio 485 miliona evra.
Nikolić ističe da razlozi za usporavanje opticaja novca mogu biti različiti, od stabilizacije privrede i političkog okruženja, zbog čega se duže zadržava novac i ne menja za stranu valutu do averzije prema riziku zbog čega se uzdržavaju od investicija.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, ističe da se ovo jačanje dinara prema evru nije smelo dozvoliti jer je posledica priliva špekulativnog kapitala u državne dinarske obveznice.
- Aprecijacija dinara je štetna za domaću privredu i to za njen najzdraviji deo, neto izvoznike. Takođe šteti i stranim investitorima koji proizvode za izvoz i koji su manje konkurentni na svetskom tržištu. Verujem da je NBS to uvidela sa zakašnjenjem i smanjila je referentnu kamatnu stopu - ocenjuje Šoškić.
(Telegraf.rs)