Srednja škola ipak traženija od fakulteta: Sve više posla za IT i inženjere, ali i za kuvare, frizere i automehaničare (FOTO)

Primetan je pad oglasa u kojima poslodavci traže kandidate sa višom i visokom školom

U prvih šest meseci 2017. beleži se porast broja oglasa za zapošljavanje od skoro 8 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to u proizvodnji, uslugama, administraciji i kreativi, pokazuju podaci sa sajta Poslovi.infostud.com.

Ako vas šef pita o trudnoći i braku, platiće 1,5 milion dinara: Nov zakon brani poslodavcima intimna pitanja

Preporučujemo

Plata 500 evra, fakultet nije neophodan: Posao koji neverovatnom brzinom postaje najpopularniji

Za zanimanja iz ovih oblasti u prvoj polovini ove godine bilo je 7.851 oglasa, dok je za prvih šest meseci 2016. bilo 7.297 ponuda za zaposlenje. Ovaj trend beleži se od 2009. godine kada je ponuda poslova za određena zanimanja višestruko uvećana.

Najveći porast prisutan je u ponudi poslova koji obuhvataju IT, mašinstvo i elektrotehnikau, usluge (turizam, ugostiteljstvo), administraciju i računovodstvo, pravo, zatim farmaciju i zdravstvo, te kreativnu industriju (dizajn).

Najznačajniji rast se beleži u IT sektoru, što se najbolje vidi iz podatka da je na jednog stručnjaka 2009, prošle godine traženo čak šest.

U mašinstvu odnos je jedan prema pet, a elektrotehnici jedan prema četiri. Dva puta više raspisivani su oglasi za zaposlenje u administraciji, računovodstvu, ugostiteljstvu, pravu i dizajnu. Čak i za ona zanimanja za koja se kadrovi tradicionalno najređe traže, kao što su farmacija i zdravstvo, 2016. je bilo 1,6 odsto oglasa više nego pre osam godina.

Izvan IT sektora, zanimljivo je da su osim diplomiranih inženjera mašinstva i elektrotehnike, najtraženiji bili automehaničari, kuvari, mesari i frizeri. Na listi pet najtraženijih pre tri godine bili su i komercijalisti, a prošle godine vozači.

Kad je reč o stručnoj spremi koju poslodavci traže, uočljiva je promena u periodu 2014-2016. I dok je pre tri godine za 48 odsto ponuđenih poslova bila potreba srednja stručna sprema, 2015. je taj procenat porastao na 52, a prošle godine na celih 60 odsto.

S druge strane, primetan je pad oglasa u kojima poslodavci traže kandidate sa višom, visokom školom sa 36 u 2014. i 2015, na 24 odsto u 2016. Znatno manji pad se beleži kada je reč o kandidatima sa završenim fakultetom ili masterom, sa 15 odsto u 2014, na gotovo 15 procenata u 2016.godine.

Inače, među kandidatima koji su prošle godine konkurisali na oglase više od polovine kandidata ima diplomu fakulteta i zvanje mastera, visoke, više škole ili bachelor, dok je kandidata sa srednjom školom oko 40 odsto.

Mada je primetan rast oglasa za poslove za koje je dovoljna srednjoškolska diploma, to ipak ne znači da su poslodavci snizili kriterijume. O tome svedoči podatak da se prethodne tri godine beleži drastičan porast broja oglasa na engleskom jeziku, sa 3.909 u 2014. na 6.473 prošle godine, što je 27 odsto od ukupnog broja oglasa.

Saglasno tome, rastao je i broj onih koji su aplicirali na oglase na ovom jeziku, sa 236.328 u 2014. na nešto malo ispod trista hiljada lane.

Inače, kad je reč o oglasima na stranim jezicima, ubedljivo preovlađuje engleski, dok su znatno manje zastupljeni nemački, ruski i mađarski jezik. Oglasi se objavljuju na stranim jezicima onda kada poslodavac jasno naznači da je glavni preduslov za konkurisanje poznavanje i vladanje određenim jezikom. Poslodavci na taj način već kroz prijavu mogu da steknu utisak o stepenu poznavanja nekog jezika.

Zanimljivo je da je prošle godine skoro trećina, tačnije 31,8 odsto kandidata imala više od 10 godina radnog iskustva. Slede oni sa iskustvom od jedne do tri godine, njih je bilo 22,6 odsto, zatim od četiri do šest - 16,8, te oni sa stažom od sedam do devet godina - 10,1 odsto. Najmanje je bilo kandidata sa iskustvom manjim od jedne godine (8,4 procenata), odnosno bez iskustva (6 odsto).

(Telegraf.rs)