Malinarima se crno piše i u 2018. godini: Preti žestok pad proizvodnje

Ove godine rod je prepolovljen, što znači da su proizvođači samo po tom osnovu oštećeni za 83 miliona evra

Nepogode koje su prepolovile rod maline u užičkom regionu uzeće skup danak u prinosu "crvenog zlata" i sledeće godine. Ako se tome doda i nezadovoljstvo proizvođača otkupnom cenom, jasno je da nam preti žestok pad proizvodnje.

KRKOBABIĆ NASTAVLJA MISIJU SPASAVANJA SELA: Zadruga u opštini Lebane dobila 12,5 miliona dinara

Preporučujemo

Snegovi pod kojima su padale i zaštitne mreže, aprilski mrazevi, pa obilne prolećne kiše i letnje vrućine umanjile su rod maline za 30 do 50 odsto, a suša je već otela i deo narednog roda.

- Visoke temperature i fenski vetar, naročito na zasadima koji su okrenuti ka jugu a nemaju navodnjavanje, izazvali su ožegotine na listu, što dovodi do sušenja lastara. Kiša koja je pala donela je samo osveženje, a ako se suša nastavi, šteta će biti još veća. A tek idu nedaće koje donesi zima. Bude li se temperatura spuštala ispod 20 stepeni, moguće je da će rod naredne godine biti prepolovljen - objašnjava za Andrija Radulović, inženjer voćarstva u Poljoprivrednoj službi u Užicu.

U bajinobaštanskom kraju, kaže Radomir Gavrilović, predsednik Udruženja "Malina", rod je ove godine na pojedinim mestima podbacio i 70 odsto. Aprilski mrazevi i suša, predviđa on, prepoloviće letinu i naredne godine.

- Malinari koji imaju zaštitne mreže i sisteme za navodnjavanje ubrali su tek 25 odsto od prošlogodišnjeg prinosa. Zasadi izgledaju tužno, stare stabljike su se osušile, a mlade požutele. Šansu da se predstojeći rod iole popravi ubila je ekonomski neisplativa cena od 120 do 130 dinara, koja narodu veže ruke da ulaže u zasade. Hladnjačari već proturaju priču da će malinu dogodine plaćati 80-90 dinara, što mnoge navodi da dižu ruke od posla od kojeg se moglo lepo živeti, a i država je imala koristi - kaže Gavrilović.

U Ivanjici je prošle sedmice održan protest malinara zbog nepoštovanja dogovora od otkupljivača da akontna cena bude 160 dinara. Po istom "papiru" hladnjačari su prihvatili da do 1. septembra plate još 20 dinara, a da se prati trend izvoza i na osnovu njega koriguje cena. Jedan od predloga na skupu bio je rušenje hladnjača!

- Hladnjačari tvrde da je izvozna cena 1,3-1,5 evra, a mi smo od Ministarstva finansija i Uprave carina dobili crno na belo da je cena 2,04-3,5 evra. Plašim se da ćemo ubrzo, umesto srpske, jesti skuplju, a manje kvalitetnu bosansku i poljsku malinu - kaže Dragan Ostojić, član UO Udruženja "Užička malina".

SVI DOBILI POMOĆ OSIM UŽIČANA

Dragan Ostojić je prošle godine ubrao 10,5, a ove sedam tona malina. Za svaki kilogram beračima je plaćao 50 dinara, a njemu je, kaže, kad odbije uložena sredstva, ostalo 25 dinara po kilogramu.

- Sve opštine gde je podbacio rod napravile su procenu štete i dostavile podatke Ministarstvu poljoprivrede, koje je na neki način obeštetilo proizvođače, osim Užica. Pitali smo ministra Nedimovića zašto Užičani nisu dobili pomoć, a odgovor je bio "vaša lokalna samouprava nije dostavila podatke o šteti" - navodi Ostojić.

ŠTETA ZA PROIZVOĐAČE OKO 110 MILIONA EVRA

Srbija je 2016. godine izvezla 90.000 tona malina, a otkupna cena je bila 1,85 evra, što je oko 166,5 miliona evra.

Ove godine rod je prepolovljen, što znači da su proizvođači samo po tom osnovu oštećeni za 83 miliona evra. Ako se tome doda niska otkupna cena ovogodišnjeg roda (1,17 evra/kg), šteta za proizvođače je dodatnih tridesetak miliona evra.

(Telegraf.rs)