Evo zašto zdravoj srpskoj privredi ne odgovara jačanje dinara u odnosu na evro

Dinar je jači prema evru za oko 0,5 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou je jači za oko 3,2 procenta. Od početka godine, dinar je prema evru ojačao za oko 3,3 posto

Jačanje dinara prema evru ne odgovara najznačajnijem i najzdravijem delu srpske privrede, koji koristi domaću radnu snagu i domaće repromaterijale i okrenut je izvozu, izjavio je za Tanjug profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Dejan Šoškić.

Banka JP Morgan svrstala dinarske obveznice na listu vrednosnih hartija

Preporučujemo

Ipak, Šoškić veruje da je jačanje dinara u odnosu na evro kratkoročnog karaktera i da Narodna banka Srbije prati ta kretanja.

- NBS ima na raspolaganju instrumente koje može da koristi i obezbedi ne samo stabilnost, već i realan odnos na deviznom tržištu koji neće ugroziti izvozni sektor naše zemlje - rekao je Šoškić.

Dinar je jači prema evru za oko 0,5 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou je jači za oko 3,2 procenta. Od početka godine, dinar je prema evru ojačao za oko 3,3 posto.

- Jačanje dinara u odnosu na evro ili bilo kakva druga promena u deviznom kursu je, u suštini, posledica različitog nivoa priliva i odliva sredstava u finansijski sistem. Ali, treba da budemo svesni da na taj priticaj i odliv utiče više faktora - kaže Šoškić.

Jedan od faktora, kako objašnjava, predstavljaju izvoz i uvoz kao glavne komponente, ali takođe, alternativno, nivo kamatnih stopa u Srbiji u odnosu na kamatne stope u okruženju, i da li tu postoje odgovarajući tokovi kapitala, najčešće kratkoročnog i špekulativog tipa koji mogu uticati na devizni kurs.

U tom smislu, smatra sagovornik Tanjuga, monetarna politika može da koriguje, eventualno, neke tokove za koje se može pretpostaviti da nisu u interesu dugoročne stabilnosti finansijskog sistema zemlje.

Ističe da, ukoliko postoji i relativna stabilnost u jačanju dinara - postoje i mehanizmi da se spreči dalja nominalna i realna aprecijacija dinara.

U suštini, ukoliko dinar jača, sa jedne strane odgovara svima koji duguju u devizama i svima koji uvoze i prodaju na srpskom trzizštu, ali ne odgovara najzdravijoj komponenti srpske privrede, a to je ona koja koristi domaću radnu snagu i domaće repromaterijale i okrenuta je izvozu.

Šoškić navodi da ne treba izgubiti iz vida da pravi i zdrav privredni razvoj Srbije upravo počiva na tom sektoru i da taj sektor ne treba da bude izložen, na izvestan način, nepovoljnim kretanjima po pitanju deviznog kursa.

- Treba da znamo da ukoliko dinar jača, to nije dobro za najznačajniji i najzdraviji deo srpske privrede - zaključio je Šoškić.

(Telegraf.rs/Tanjug)