"Lucifer" opustošio sve, ali nije ugrozio prehrambenu sigurnost
Za procene o smanjenju prinosa još je rano, jer su pred nama dve dekade avgusta koje itekako mogu promeniti stanje i sliku na poljima, na određenim površinama
Stanje na usevima jeste ozbiljno, ali ne i alarmantno, s obzirom da u pojedinim regionima Srbije suša nije u ogromnoj meri pričinila štetu, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević i podvlači da prehrambena sigurnost nije ugrožena.
Preporučujemo
Vesić: Ikea je dokaz koliko se u Beograd investira (FOTO)
Panika zbog skandala sa jajima u sedam zemalja
Suša je učinila svoje: Rod pšenice prosečan (FOTO)
Prema njegovim rečima, najlošije je stanje kada je u pitanju proizvodnja kukuruza, loša je situacija i u proizvodnji soje, a nešto bolje stvari stoje sa suncokretom.
Prema prvim rezultatima žetve suncokreta, iz Braničevskog okruga, koji po pravilu dolaze sa parcela koje su bile najizloženije negativnom dejstvu suše, prinosi će biti od 1,2 do tri tone po hektaru.
To je, kaže Radošević, ohrabrujuće, pa su procene da proizvodnja suncokreta neće biti tako loša.
Za procene o smanjenju prinosa još je rano, jer su pred nama dve dekade avgusta koje itekako mogu promeniti stanje i sliku na poljima, na određenim površinama, kaže sagovornik Tanjuga.
Sigurno je, ipak, da će biti gubitaka u proizvodnji kukuruza, soje i šećerne repe.
Kratkotrajne, skromne padavine prethodnih dana nisu imale značaniji uticaj na izgled i stanje useva.
- Postoje površine gde u ovom trenutku možemo sa žaljenjem da konstatujemo da će prinos izostati, ali takođe postoje i još uvek površine na kojima stanje može bitno da se popravi ako se ostvare prognoze meteorologa i krajem nedelje uslede ozbiljnje padavine - rekao je Radošević.
Kada je reč o kvalitetu prinosa, Radošević kaže da ministarstvo, preko svojih službi, vrši monitornig i praćenje stanja useva i sada nema nikakve najave da na bilo koji način kvalitet prinosa mogao da bude ugrožen.
On je dodao da stručna i naučna javnost ovu godinu često porede sa 2012. godinom, kada je Srbiju pogodila velika suša, ali mnogo češće sa 2015. godinom.
- Ono što svakako stoji, to je da ova godina sigurno neće biti rekordna, kao prošla, ali će sigurno premašiti 2012. godinu koja je u bližoj prošlosti bila jedna od najekstremnijih sušnih godina koja je pogodila naše područje - istakao je Radošević.
I direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je ova suša "negde između" one iz 2012. i 2015. godine, ali da na sreću neće biti kao ona 2012. godine.
Kad je reč o suncokretu, i on ističe da se očekuje prinos manji za oko 15 odsto, ali dodaje da su za otprilike toliko povećane i setvene površine, te je sa aspekta ukupnog roda to otprilike isto.
- Kada govorimo o kukuruzu, tu su umanjenja znatno veća i očekujemo prosečan prinos kukuruza negde oko 4,5 tone po hektaru u najboljem slučaju, a najverovatnije između 4,5 i 5 tona po hektaru - rekao je Saković.
To je, ističe, dovoljno za Srbiju, za domaću potrošnju, i navodi da u novu berbu kukuruza ulazimo sa velikim prelaznim zalihama koje su oko 1,2 miliona tona.
Deo tih prelaznih zaliha ćemo, pojašnjava, izvesti, a koliko zavisiće od domaće cene i toga da li će ona biti na nivou međunarodne ili veća.
- Mi smo deo međunarodnog tržišta, na kojem smo dugo godina kao izvoznici i naša cena, kada izvozimo, ne može biti veća od cene koje se postižu na drugim tržištima - objašnjava Saković.
Ukazuje da u našem okruženju, Mađarska ili Rumunija kao veliki proizvođači kukuruza koji nisu imali ozbiljne probleme sa sušom, imaju samo malo umanjen rod, uz velike prelazne zalihe kao i mi.
- Bliskost tog tržišta garantuje, ukazuje na to da naša cena ne može mnogo porasti iznad međunarodne, jer ako se to desi, došlo bi do uvoza kukuruza. Mislim da smo od toga daleko, jer bez obzira na sedam sušnih u poslednjih 18 godina, mi smo samo jednu godinu uvozili i to 2000. godine. U svim drugim sušnim godinama imali smo i za izvoz - podvukao je Saković.
Saglasan je sa tim da je poslednja kiša dobrodošla, jer u zemljištu nema vlage, ali kaže da je zakasnila da bilo šta značajnije popravi na poljoprivrenim usevima.
(Telegraf.rs/Tanjug)