Trik kojim trgovci godinama obmanjuju kupce, a niko ne reaguje: Kome ide čuvenih 99 para?
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema
Iako je odavno izbačena iz upotrebe, "para", stoti deo dinara, i dalje postoji u cenama proizvoda u skoro svim prodajnim mestima u Srbiji.
Vrednost domaće valute značajno je porasla u poslednje vreme: Kome odgovara jak, a kome slab dinar?
Preporučujemo
Imamo tačan datum kada počinje kažnjavanje za prekoračenje srednje brzine na autoputu!
Šapčanina ujela zmija u sopstvenom malinjaku: Zbog toga, dobiće 500.000 dinara od države!
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto "na akciji" ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube, a trgovci dobijaju.
Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili "pare" ipak "volšebno" negde "nestaju".
Papović ukazuje da je Narodna banka Srbije odavno dala uputstvo da se iznosi zaokružuju: ako je preko 50 para - cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para - ide na nula dinara.
- Konkretno, 99,9 može samo da bude 100 dinara, a 99,1 može samo da bude 99 dinara - objasnio je Papović.
Papović ističe da je, ipak, besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema odnosno koji potrošačima ne mogu da se vrate.
- Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu inspekciju. Ali, postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše, zašto se to ne ukida. U pitanju je samo marketinški potez".
Prema njegovim rečima, na primer, cena od 74,9 dinara ili 39,9 dinara navodi da je reč o popustu, kojeg u stvari nema.
Na pitanje kako komentariše to što mnogi prodavci ne poštuju pravilo NBS Papović kaže da je uzrok "previše javašluka" i da svakako odgovornost za to snosi, zbog nedovoljnih kontrola, finansijska policija i tržišna inspekcija, koja to moraju da sankcinišu.
Objasnio je da nema prekršajnih naloga u tom slučaju i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na "pravilu zaokruživanja", odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.
(Telegraf.rs/Tanjug)