Vrednost domaće valute značajno je porasla u poslednje vreme: Kome odgovara jak, a kome slab dinar?

- U poslednjem periodu došlo je do blagog jačanja kreditnog rejtinga Srbije, do smanjenja kreditnog rizika zemlje i samim tim do jačanja poverenje velikih institucionalnih investitora u dinarske državne hartije od vrednosti i o većim plasmanima - objašnjava Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije

To što je dinar prema evru ojačao za 1,3, a od početka godine za 2,4 odsto ide naruku onima koji imaju kredite u evrima. Radi smanjenja oscilacija kursa Narodna banka Srbije je od početka godine kupila 640 miliona evra. U proteklih godinu dana dinar je ojačao prema dolaru za 11 odsto.

Inflacija u Srbiji porasla je u junu: Evo za koliko i šta to znači za nas

Preporučujemo

PRAVO VREME DA KUPITE EVRE: Dinar na novom rekordu, kurs 120,21

Slabljenje dinara nikome nije odgovaralo osim izvoznicima i deviznim štedišama. Kako se situacija u 2017. promenila, najviše razloga za zadovoljstvo imaju zaduženi sa stambenim kreditima u evrima kojima je manja rata u dinarima.

- Da kažemo da je neka razlika na mesečnom nivou hiljadu dinara, ali na godišnjem nivou je to lepa svota novca. Osim toga, i sigurnost je veća čim je stabilan kurs, ljudima koji imaju ratu u evrima znači da imaju neku vrstu sigurnosti, što je bitna stvar što se tiče stambenog kredita - smatra klijent banke Dragan Šuković za RTS.

Stručnjaci su uradili uporednu analizu koja je pokazala da slab dinar odgovara izvoznicima, bankama koje plasmane pozajmljuju iz inostranstva, menjačnicama, zaposlenima koji plate dobijaju u evrima, deviznim štedišama.

Obrnuto, jak dinar odgovara uvoznicima, bankama sa dinarskim izvorima za plasmane u dinarima, dužnicima sa kreditima u evrima, odnosno, svima koji primaju dinarske zarade kao i dinarskim štedišama.

Dobri ekonomski pokazatelji zemlje bili su presudni za jačanje dinara.

- U poslednjem periodu došlo je do blagog jačanja kreditnog rejtinga Srbije, do smanjenja kreditnog rizika zemlje i samim tim do jačanja poverenje velikih institucionalnih investitora u dinarske državne hartije od vrednosti i o većim plasmanima, znači, zameni evra u dinare i to povećava ponudu evra i samim tim utiče na pad kursa i jačanja nacionalne valute - objašnjava Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

U ovo doba godine inače dolazi veliki broj gasterbajtera zbog čega je ponuda evra veća od tražnje, a ove godine je toga još više zbog dolaska naših ljudi iz Skandinavije i prekookeanskih zemalja, pa se sve češće menjaju najrazličitije valute.

- Mogu da kažem da je dosta ljudi koji dolaze iz Kine kod nas, koji imaju ponudu. Zasad ne donose juane, većinom donose američke dolare. Ruskih i turskih turista ima možda ponajviše, pogotovo turskih. Oni kada dolaze kod nas, imaju dolare. Međutim, ima i Rusa i ima dosta ponude rubalja - kaže menjač Borisav Brujić.

Kada je reč o jačanju dinara, slično je i sa ostalim zemljama Istočne i Jugistočne Evrope. Od početka godine ojačala je i češka kruna, mađarska forinta, i dinar, a posebno turska lira. Stručnjaci kažu da je raspon pada ili jačanja valute u proseku oko tri odsto i da bi se neki negativan efekat za izvoznike osetio kada bi se taj trend zadržao u dužem periodu.

(Telegraf.rs)