ATRAKCIJA: Rimski bunar posetilo 3.000 ljudi
Ovakvo interesovanje posetilaca dokazuje veliku turističku atrakciju Rimskog bunara koji je, nakon sedam godina, ponovo dostupan široj javnosti od 5. marta
Tokom proteklog vikenda, za samo dva dana, Rimski bunar na Beogradskoj tvrđavi posetilo je više od 3.000 ljudi.
- Ovakvo interesovanje posetilaca dokazuje veliku turističku atrakciju Rimskog bunara koji je, nakon sedam godina, ponovo dostupan široj javnosti od 5. marta. U narednom periodu, može se obići potpuno besplatno, svakog dana od 10 do 18 časova - rekao je v.d. direktora Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava” Nikola Kovačević.
JP „Beogradska tvrđava” obavilo je čitav niz intervencija na sanaciji i obnovi strujnog ormara i elektroinstalacija. Postavljena je nova rasveta, a u drugoj fazi radova urađena je nova ograda iznad okna Bunara, zamenjene su metalne rešetke koje pokrivaju otvor i popravljena vrata na vrhu oba spiralna stepeništa.
Radovi su izvedeni uz saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i stručni nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, navodi se u saopštenju.
Rimski bunar izgrađen je u periodu obimne barokne rekonstrukcije Beograda u doba austrijske vlasti od 1717. do 1739. godine. Naziv Rimski bunar, koji je prvi put zabeležen u 19. veku, dobio je na osnovu verovanja da sam bunar potiče iz perioda rimskog Beograda.
Predstavlja delo značajne barokne arhitekture na ovim prostorima i u vreme kada je izgrađen predstavljao je jedno od najboljih ostvarenja vojne arhitekture. Veruje se da je autor projekta Baltazar Nojman, najznačajniji arhitekta razvijenog baroka u Evropi.
Sam bunar predstavlja duplo umanjenu repliku bunara Svetog Patrika iz Orvieta u Italiji. Građevina je do danas sačuvana u svom izvornom obliku.
(Telegraf.rs/Tanjug)